Sada sam neka druga, meni draža osoba
Od kada nisam direktorka Fonda za humanitarno pravo, od prošlog decembra , kao da sam neka druga, meni draža osoba. Osećam se slobodnijom, više svojom. Živim u miru sa onim što radim.
Od kada nisam direktorka Fonda za humanitarno pravo, od prošlog decembra , kao da sam neka druga, meni draža osoba. Osećam se slobodnijom, više svojom. Živim u miru sa onim što radim.
Ovaj posebni broj, čiji je cilj da doprinese debati o tranzicionoj pravdi na zapadnom Balkanu, se najvećim delom pojavljuje zbog dva događaja. Prvi je jednodnevni seminar pod nazivom „Evropske integracije i tranziciona pravda: perspektive i smerovi restorativne pravde na zapadnom Balkanu“, koji su organizovali bivši Centar za proučavanje globalnog upravljanja Londonske škole za ekonomiju i političke nauke i beogradski Fond za humanitarno pravo. Ovaj seminar je održan u sedištu Evropske komisije u decembru 2009.
Osnovni sud u Prizrenu, u mešovitom veću kojim je predsedavala međunarodni sudija Mariola Pasnik[1], dana 1. februara 2013. godine, doneo je presudu kojom su optuženi Ejup Kabashi i Sokol Bytyqi oslobođeni po optužbama za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, član 142. u vezi sa članom 22 KZJ (delo je takođe kažnjivo po Krivičnom zakonu Republike Kosovo: član 152 u vezi sa članom 31).
“Bosanska knjiga mrtvih” poziva na novu kulturu sjećanja, na demaskiranje te najpogubnije, demonske manipulacije s prošlošću u kojem religijska institucija postaje najtvrđi nacionalistički bastion zlopamćenja. Bosanskohercegovački popis žrtava rata Istraživačko dokumentacionog centra, metafizičkom odgovornošću prema mrtvima i živima, izniman je doprinos novoj kulturi sjećanja i međuetničkoj solidarnosti
Protokol Tužilaštava BiH i Srbije o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida poslednji je u nizu dokumenata sklopljenih u regionu u cilju efikasnijeg progona osoba osumnjičenih za ratne zločine. Dok u srpskom tužilaštvu najavljuju da će doprineti efikasnijem postupanju, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, te olakšati uzajamnu razmenu dokaza, pravnici i predstavnici nevladinih organizacija, iako pozdravljaju potpisivanje, nisu sigurni da će otkloniti dosadašnje probleme u procesuiranju odgovornih, koji su više puta do sada doveli do zahlađenju odnosa Beograda i Sarajeva.
Bez obzira što se može očekivati da će priznanje generala Dragoljuba Ojdanića da se poveže sa njegovim pravom da po osluženju dve trećine kazne zatraži oslobađanje, nema sumnje da je njegov potez jako bitna vest, kaže za RSE donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Identifikovanje ubijenih ili nestalih predstavlja pokušaj da se izgradi nova kultura sjećanja. Pored toga, imenovanjem žrtve ulazite u proces utvrđivanja okolnosti pod kojima je stradala osoba sa konkretnim imenom i prezimenom, čime – sumnjajući u zvanične izveštaje – otvarate mogućnost posmatranja prošlosti iz drugačije perspektive. U tom smislu, Bosanska knjiga mrtvih kao i Kosovska knjiga pamćenja, po mom mišljenju, predstavljaju prvi ozbiljan korak na putu pomirenja, kaže Nataša Kandić
Prvi slučaj u kojem je sud u Srbiji presudio u korist logoraša koji je bio zarobljen u toj zemlji nakon pada Srebrenice.
U prisustvu više od 200 ljudi, i brojnih medija, 21.januara 2013. godine, u Sarajevu je predstavljena Bosanska knjiga mrtvih, koji je izdao Istraživačko-dokumentacioni centar u saizdavaštvu sa Fondom za humanitarno pravo iz Srbije. O knjizi su govorili Mirsad Tokača u svojstvu autora Bosanske knjige mrtvih, profesori Osman Ibrahimagić, Zdravko Grebo i Ivan Šarčević, penzionisani general Jovan Divjak i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.