Pismo Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
BH novinari iz Bosne i Hercegovine, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Inicijativa mladih za ljudska prava– Hrvatska i Inicijativa mladih za ljudska prava– Srbija uputili su pismo Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, gospodinu Ban Ki-moonu, povodom nedavnih dešavanja koja prete da ugroze kredibilitet i nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Pismo je podržalo preko 100 nevladinih organizacija i pojedinaca sa prostora bivše Jugoslavije.
Dana 25. juna 2013. godine Fond za humanitarno pravo posetili su Mats Mattsson, šef izvršne uprave EULEX-a i Jaroslava Novotna, šefica tužilaca EULEX-a. Sa delegacijom EULEX-a ispred Fonda za humanitarno pravo razgovorala je izvršna direktorka Sandra Orlović. Teme razgovora ticale su se problema u procesu traženja nestalih osoba i procusiranja ratnih zločina počinjenih tokom i nakon sukoba na Kosovu.
Politička presudu srbijanskog pravosuđa Albancu nakon fingiranog suđenja – za razliku od nevinih koji se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, Mark Kašnjeti se nije našao ni na kakvom mestu koje bi trebalo da bude predmet interesovanja tužilaštva, pa čak ni tako jadnog kakvo je srbijansko za ratne zločine *Medijsku baražnu vatru ispalio je gomilom neopevanih laži – uža specijalnost – portparol Tužilaštva Bruno Vekarić, Tadićev nesuđeni ministar pravosuđa, koji pred kamerama od fotografije napravio zvučni film * Nataša Kandić: Vređaju se poznate žrtve i nestali, a od trinaest hiljada poginulih na Kosovu u vreme intervencije NATO sedam hiljada je žrtava ratnih zločina. Sve ostavlja gorak utisak da je reč o pravosudnom izrugivanju žrtvama
Beogradska nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) podnela je krivičnu prijavu za ratne zločine protiv četvorice policajaca zbog sumnje da su 1999. godine u Vučitrnu na Kosovu počinili ubistvo devet Albanaca.
Senad Jusufbegović je imao 17 godina kada je jula 1995. godine, sa ocem i grupom ljudi sa područja Srebrenice preplivao Drinu, bežeći od pokolja. Graničari vojske tadašnje Jugoslavije su ga uhapsili na obali i odveli u Jagošticu. Iz Jagoštice je sproveden u logor u Šljivovici. Policajci su ga tukli svaki put kada bi odlazio u toalet. Iz Šljivovice je nakon nekoliko dana prebačen u Mitrovo Polje. Tamo je bio više puta ispitivan i prebijan. Stražari su ga primoravali da koristi srpsko ime i da peva četničke pesme. U februaru 1996. godine, Senada su policajci ponovo prebacili u Šljivovicu. Oslobođen je 10. aprila 1996. godine.