Osamnaest godina od otvaranja logora Šljivovica i Mitrovo polje na teritoriji Srbije u kojima su držani Bošnjaci, uhapšeni prilikom bekstva sa područja Srebrenice i Žepe, niko od pripadnika policije, vojske i tajnih službi nije kažnjen zbog protivpravnog zatvaranja, mučenja i drugih oblika teškog kršenja ljudskih prava nad oko 850 logoraša.
Dana 24. jula 2013. godine, povodom 18 godina od pada Žepe pod kontrolu Vojske Republike Srpske (VRS), predstavnici Fonda za humanitarno pravo (FHP), Udruženja logoraša BiH, Inicijative mladih za ljudska prava, Žena u crnom i Udruženja žrtava i svedoka genocida, posetiće u Šljivovici [opština Čajetina, Srbija] nekadašnji logor za Bošnjake iz Žepe.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto je Haški tribunal promenio kurs i počeo da oslobođa visoke vojne i civilne funkcionere koji su odgovorni za ratne zločine. Sagovornici su bili Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Srđan Dizdarević, predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Bosne i Hercegovine.
Beograd – Fond za humanitarno pravo uputio je pismo premijeru Ivici Dačiću, u kojem oštro osuđuje odluku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike o ukidanju stečenih svojstva civilnih žrtava rata jednom broju žrtava teških zločina počinjenih van teritorije Srbije i članovima njihovih porodica. Tom odlukom, kako navode u Fondu, mnoge porodice ostaju bez mesečne nadoknade, koja je nekima od njih i jedini izvor sredstava za život. Među žrtvama kojima je ukinuto svojstvo civilnog invalida rata je i G.T., koja je kao trinaestogodišnja devojčica ostala u potpunosti slepa kada su na nju pucali pripadnid hrvatske vojske tokom akcije Oluja, i D. N., koja je ostala teški invalid nakon brutalne torture u logoru Dretelj (BiH), koji su kontrolisali pripadnici vojske bosanskih Hrvata.
Poštovani predsedniče Vlade,
Obraćamo Vam se povodom odluke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (Ministarstvo) da ukine stečena svojstva civilnih žrtava rata jednom broju žrtava teških zločina počinjenih van teritorije Republike Srbije i članovima njihovih porodica. Odluci Ministarstva prethodilo je obraćanje Fonda za humanitarno pravo (FHP) opštinskim organima uprave u Priboju sa zahtevom da porodicama žrtava ratnog zločina iz Sjeverina (opština Priboj), prizna status člana porodice civilne žrtve rata na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata („Službeni glasnik RS” 52/96). Radi se o porodicama 16 Bošnjaka poreklom iz Sjeverina koji su u oktobru 1992. godine oteti u mestu Mioče (BiH) dok su putovali na posao u Priboj. Njihovu otmicu, a potom i ubistvo izvršila je zloglasna jedinica vojske bosanskih Srba „Osvetnici“, pod komandom Milana Lukića. Tela njih 15 ni do danas nisu nađena.
Povodom odluke resornog ministarstva da žrtvama i porodicama žrtava teških zločina počinjenih van granica Srbije oduzme stečena svojstva civilnih žrtava rata, Fond za humanitarno pravo obratio se otvorenim pismom premijeru Ivici Dačiću u kom se ističe diskriminatorni odnos države i neosetljivost za dobrobit civila stradalih u ratovima devedesetih.
Regionalna škola tranzicione pravde je desetodnevni program neformalnog obrazovanja o tranzicijskoj pravdi i instrumentima za suočavanje sa prošlošću, sa ciljem pospješivanja procesa pomirenja i izgradnje trajnog mira, kroz edukaciju društveno i politički aktivnih novih generacija.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije osuđuju pretnje i pozive na linč upućene Nataši Kandić i zahtevaju od nadležnih organa da reaguju po službenoj dužnosti na još jedan u nizu nasrtaja na novinare i aktiviste nevladinih organizacija.
U magazinu Pečat, u broju 276 od 12. jula 2013. godine, u rubrici Agencijske vesti po izboru Pavla Ćosića, objavljen je tekst pod nazivom ”Fond za humanitarno pravo osudio humanitarnu akciju Novaka Đokovića”, autora Pavla Ćosića. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se u celosti radi o izmišljenom tekstu, te da saopštenje na koje se autor poziva FHP nikada nije objavio.
O Školi
Regionalna škola tranzicione pravde je desetodnevni program neformalnog obrazovanja o instrumentima za suočavanje sa prošlošću. Polaznici Škole slušaće predavanja o utvrđenim činjenicama na sudskim procesima pred Haškim tribunalom i nacionalnim suđenjima za ratne zločine, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava kršenja ljudskih prava na reparacije i doprinosu arhiva i medija u utvrđivanju istine i odgovornosti, kulturi i sukobu sećanja i procesu pomirenja u post-konfliktnim društvima. Pored toga, studenti će imati prilike da razgovaraju o procesima napretka primene strategija tranzicione pravde u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji sa stručnjacima iz ovih zemalja. U okviru Škole predviđene su posete mestima stradanja u BiH, Kosovu i Srbiji.