Višegodišnja ćutnja oko statusa i zaštite silovanih žena je konačno okončana. Iako se 15 godina pokušavalo zaboraviti zbog, pre svega razvijenih predrasuda da je seksualno zlostavljanje žena zapravo sramota, ne samo za porodicu, nego i za naciju, Skupština je u četvrtak donela odluku o zakonskoj zaštiti silovanih osoba na Kosovu.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, od 12. prosinca 2013. godine, uvažena je ustavna žalba[1] pravomoćno osuđenog Saše Radaka za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen na poljoprivrednom dobru “Ovčara”[2].
Dana 12. marta 2014. godine, Koalicija za pristup pravdi je uputila
poziv Pablu de Greiffu, Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, da poseti Srbiju u cilju davanja preporuka Vladi Srbije o merama koje će doprineti uspostavljanju pravde za zločine i druga teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.
Prava civilnih žrtava rata u Srbiji regulisana su zakonom iz 1996. godine, kojim je propisano kome država taj status priznaje i koje privilegije dodeljuje. Prema kriterijumima ovog zakona, država ne priznaje status civilnih žrtava rata porodicama nestalih, žrtvama seksualnog nasilja, žrtvama nedela koje su počinile srpske snage, kao ni onima koji su stradali na teritoriji druge države. Na taj način se održava sistemska diskriminacija najranjivijih članova našeg društva, uspostavljena u vreme režima Slobodana Miloševića.
O logorima Jugoslovenske narodne armije (JNA) za Hrvate, koji su formirani na teritoriji Srbije nakon pada Vukovara u jesen 1991, zna se gotovo sve. Civili su u njih dovođeni sa područja Vukovara suprotno postignutom sporazumu JNA i hrvatske strane. Među zatvorenima bilo je žena i dece. Tortura nad oko 5.000 zatvorenih osoba je bila svakodnevna – ponižavanje, izgladnjivanje, nehumani uslovi. Čak su i oficiri JNA ove objekte nazivali logorima.
Krajem februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je obavešten da su Zaštitnik građana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije (Kancelarija za ljudska prava) i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Poverenica) odustali od učešća u inicijativi za usvajanje novog Zakona o civilnim žrtvama rata, kojim bi se priznala prava svim državljanima Srbije koji su bili žrtve ratnih zločina i drugih teških kršenja prava u vezi sa ratovima tokom 1990-ih. FHP ukazuje da negiranje statusa civilnih žrtava rata brojnim kategorijama žrtava ima sve odlike sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da je odnos države prema ovim licima bez presedana u regionu bivše Jugoslavije.
U Prijepolju je juče obeležena godišnjica zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske RS iz voza oteli i ubili 18 civila bošnjačke nacionalnosti i jednog Hrvata.
FHP pokreće niz aktivnosti kojima želi da afirmiše suočavanje sa zločinima iz prošlosti u kontekstu procesa evropskih integracija. Uzimajući u obzir činjenicu da su institucije godinama unazad marginalizovale procese koji se odnose na suočavanje sa prošlošću, predstojeći proces pristupanja EU je jedinstvena prilika da se pitanje odgovornosti za ratne zločine postavi na dnevni red i da se standardi tranzicione pravde uključe u normativni i institucionalni okvir Republike Srbije.
Bilten nastoji da ukaže na važnost pokretanja procesa suočavanja sa prošlošću za državu koja pretenduje da se uključi u zajednicu evropskih država, ali i za samu Evropsku uniju. Istorija je pokazala da su nerešena pitanja iz prošlosti uvek prisutna i ometaju funkcionisanje političkog sistema, bilo da je reč o državi ili zajednici država. Stoga, i Republika Srbija i članice Evropske unije imaju obavezu prema svojim građanima da im omoguće stabilan politički i pravni poredak, u kome postoji vladavina prava i koji pruža zaštitu i osigurava poštovanje ljudskih prava svojim građanima.
Vaše komentare na bilten i možete poslati na adresu towardsJUSTICE@hlc-rdc.org i priključiti se diskusiji na Twitteru/#towardsJUSTICE.
Prvi broj biltena preuzmite OVDE.
U sredu, 26. februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici School for International Training (SIT). Studenti pohađaju različite univerzitete u SAD-u, a u okviru SIT-ovog programa studija mira pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, boraviće 15 nedelja u Srbiji.
U narednih pet godina bit će popisani svi logori i mjesta zatočenja iz rata, u cilju stvaranja sveobuhvatne baze podataka i utvrđivanja definicije logora, rečeno je na konferenciji u Sarajevu.