Slučaj Šešelj ili kako se obrukao Haški tribunal

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome zašto Haški tribunal nije uspeo da izađe na kraj sa Vojislavom Šešeljem. Sagovornice su bile Nataša Kandić, koordinatorka inicijative za osnivanje Komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM) i bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, te Florans Artman (Florence Hartmann), bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala.

Kandić za N1: Država je dopustila zločin u Štrpcima

“Postoje dokumenta ‘Železnica Srbije’ koji potvrđuju da su mesec dana pre zločina u Štrpcu o tome bili obavešteni i Ministarstvo odbrane i Državne bezbednosti i Srbije i tadašnje SRJ”, kaže koordinatorka REKOM-a Nataša Kandić.

Sandra Orlović o slučaju Štrpci

U zajedničkoj akciji, policije BiH i Srbije uhapsile su 15 osumnjičenih za zločin iz 1993. kada je u Štrpcima oteto, a kasnije i ubijeno, 20 putnika iz voza Beograd – Bar. U Srbiji je uhapšeno pet, a u BiH 10 osoba. Gošća u beogradskom studiju je Sandra Orlović, izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo.

Kandić: Neophodna debata o Tužilaštvu za ratne zločine

Nataša Kandić, Koordinator inicijative za Rekom, poziva na javnu debatu o ulozi Tužilaštva za ratne zločine Srbije u postratnom suočavanju sa počinjenim zločinima i dovođenju pred sud pravde onih koji su ih počinili.

Žrtvama ratnih silovanja nije mesto u vicevima

Voditelj Prve srpske televizije Ivan Ivanović je u emisiji koja je emitovana 30. novembra 2014. godine ismevao žrtve silovanja počinjenih tokom i u vezi sa ratom u Bosni i Hercegovini (BiH) i na taj način grubo uvredio hiljade žrtava ovog zločina u BiH. Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Prve srpske televizije i Ivana Ivanovića da se javno izvine žrtvama silovanja tokom rata u BiH i da u znak pijeteta prema ovim žrtvama u terminu emisije prikažu film Grbavica, koji govori o sudbini silovanih žena u BiH.

Poseta studenata Regionalne škole tranzicione pravde mestima sećanja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

U okviru Regionalne škole tranzicione pravde, organizovana je dvodnevna poseta mestima sećanja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Dvadeset pet polaznika i polaznica treće generacije Regionalne škole tranzicione pravde najpre su posetili memorijalni spomenik i memorijalni muzej u Jasenovcu u Hrvatskoj, posle kojih su obišli Prijedor, Vukovar i Sotin, mesta masovnih zločina tokom ratova 1990-ih.

Žrtve su bitne, a ne Šešelj

Nataša Kandić: Nema realne opasnosti od Šešelja, koji je pušten zbog grešaka sudaca

Diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 21. novembra 2014. godine analize Medijski diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. i Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. Glavne nalaze predstavila je autorka analiza, dr Katarina Ristić, istraživačica na Univerzitetu u Lajpcigu. Pre toga, u svojoj uvodnoj reči izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović naglasila je da su u Srbiji medijski izveštaji retko predstavljali katarzični elemenat koji pokreće širi društveni dijalog o prošlosti, ali ni da same institucije ne doživljavaju suđenja kao mogući generator suočavanja sa prošlošću. Tako su suđenja za ratne zločine, jedini funkcionalni mehanizam tranzicione pravde u Srbiji, nemoćna da u punoj meri doprinesu suočavanju sa prošlošću u Srbiji.

Ka Strategiji procesuiranja ratnih zločina u Srbiji – Sesija o predstavljanju suđenja za ratne zločine u javnosti

U petak 21. novembra 2014. godine, u Medija centru u Beogradu održana je peta konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen predstavljanju suđenja za ratne zločine u javnosti.

Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji, 2003-2013.

Analiza političkog i institucionalnog diskursa o suđenjima za ratne zločine u periodu 2003-2013. godine prikazuje kako se odnos političkih elita vremenom menjao, od neskrivanog otpora procesuiranju ratnih zločina do zahteva za kažnjavanjem svih zločina. Međutim, on nikada nije prerastao u jasnu političku podršku suđenjima i institucijama koje su angažovane na procesuiranju ratnih zločina, da bi danas vidljivo ignorisao ovaj proces.

Analizu Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji, 2003-2013. preuzmite ovde