Amnesty: Porodice nestalih tretirati kao civilne žrtve rata

Uprkos tome što je 2011. godne ratifikovala Medjunarodnu konvenciju za zaštitu od prisilnog nestanka, Srbija je ne sprovodi. Prisilni nestanak ljudi još uvek nije pretočen u odredbu krivičnog zakona Srbije, konstatuje u poslednjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i apeluje na Srbiju da obezbedi adekvatan zakonski okvir koji bi porodice nestalih prepoznao kao civilne žrtve rata.

Osmi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

Objavljen je osmi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!

O tranzicionoj pravdi kao sastavnom delu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji govori šef Delegacije EU u Srbiji, gospodin Majkl Davenport. On iznosi stav Evropske unije u pogledu rešavanja nasleđa oružanih sukoba i sistematskih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i značaju pregovaračkog procesa za utvrđivanje i prihvatanje odgovornosti za počinjene zločine. Pogled na pregovore o pristupanju Srbije EU kao potencijalu za razvoj i sveobuhvatnu primenu adekvatnih mehanizama tranzicione pravde nudi Jelena Krstić, menadžerka za outreach Fonda za humanitarno pravo.

Rubrika Novosti donosi pregled dešavanja u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije u periodu od novembra 2014. do januara 2015. godine.

Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme možete poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.

Svoj primerak biltena preuzmite ovde.

Podrška Evropskog parlamenta suočavanju sa prošlošću u Srbiji važna za regionalnu saradnju i pomirenje na Zapadnom Balkanu

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je Evropskom parlamentu (EP) amandman na Predlog rezolucije o napretku Srbije u 2014. godini. Predložene su reforme u oblasti vladavine prava, u cilju podsticanja sveobuhvatnog suočavanja sa nasleđem počinjenih zločina, kao i unapređenja regionalne saradnje i procesa pomirenja na Zapadnom Balkanu.

Kako je sudija Garotić premeštena sa ratnih zločina

Iz suda specijalizovanog za ratne zločine, u kom je postigla neosporne rezultate, sudija Snežana Nikolić Garotić je 1. januara premeštena u Palatu pravde u Beogradu u prvostepeno krivično veće. Uskraćena joj time mogućnost ne samo da sudi u drugim sličnim slučajevima u oblasti ratnih zločina, nego i da završi procese koje je započela, a koji bi sada mogli da budu vraćeni na početak. Zbog čega je jednostavnom merom kao što je izmena godišnjeg rasporeda sudija Garotić zapravo sklonjena iz Suda koji se nesumnjivo bavi najosetljivijim procesima srpskog pravosuđa? Da li se to može smatrati i nekom vrstom kazne zbog nekih presuda koje je donosila?

Tortura u logorima – zastarjela

Zbog zahtjeva Pravobranilaštva Srbije za reviziju postupka, dvojica logoraša iz “Šljivovice” (Srbija) nisu dobili novac dosuđen pravosnažnom presudom izrečenom u ljeto prošle godine.

FHP poslao izveštaj o stanju u Srbiji Komitetu UN za prisilne nestanke

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 9. januara 2015. godine poslao izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke (Komitet) o stanju u Srbiji u ovoj oblasti. Komitet će po prvi put razmatrati primenu Konvencije o zaštiti
svih osoba od prisilnih nestanaka (Konvencija) u Srbiji na svojoj 8. sesiji, 4. i 5. februara 2015. godine u Ženevi.

Ratni zločin kao patriotski čin

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji i Hrvatskoj odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornici su bili Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba.

Vučić treba da povuče Vulinov Nacrt zakona

Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je pripremilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji, krši ustavno načelo jednake zaštite građana pred zakonom i u dubokom je neskladu s međunarodnim i opšteprihvaćenim normama zaštite žrtava kršenja ljudskih prava, tvrde udruženja žrtava ratova u bivšoj SFRJ, odnosno desetak nevladinih organizacija. Kako ističu, Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja.

Povući Nacrt zakona o pravima civilnih žrtava rata

Dana 23. decembra 2014. godine okončana je javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima
boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona) koji je pripremilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja jer ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji, krši ustavno načelo jednake zaštite građana pred zakonom, a takođe je i u dubokom neskladu sa međunarodnim i opšteprihvaćenim normama zaštite žrtava kršenja ljudskih prava.

Apelacioni sud u Beogradu: Tri godine zatvora za ratni zločin nad nemoćnim starcem

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je presudu Višeg suda u Požarevcu, kojom je optuženi Boban Petković zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je kazna zatvora u trajanju od tri godine neprimereno niska, a da su olakšavajuće okolnosti koje je Apelacioni sud našao na strani optuženog neprihvatljive sa stanovišta pravičnosti za žrtve ratnih zločina.