Interpol je raspisao crvene poternice za 17 bivših pripadnika srpskih snaga, uključujući i jednog poslanika SNS-a, zbog optužbi da su u aprilu 1999. godine počinili ratne zločine.
Povodom 22 godine od zločina u Štrpcima Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Fond za humanitarno pravo vas pozivaju na mirovnu akciju Istina – odgovornost – pravda, koja će se održati 27. februara 2015. godine, na platou ispred glavnog ulaza u beogradsku železničku stanicu, od 15.48h do 16.48h.
Odabrani radovi studenata druge generacije Regionalne škole tranzicione pravde objedinjeni su u drugom broju Zbornika. Radovi studenata su svrstani prema osnovnim temama tranzicione pravde – od analiza suđenja za ratne zločine i prava žrtava reparacije, preko uloge medija u procesu pomirenja, pa sve do analiza dosadašnjih napora u priznanju prava na istinu o zločinima počinjenim u prošlosti.
Povodom sedme godišnjice nezavisnosti Kosova, predsednica Atifete Jahjaga odlikovala je pojedince/ke koji su dali vanredan doprinos razvoju Kosova u raznim periodima i u različitim oblastima.
Na sednici Komiteta Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke održanoj 4-5. februara 2015. godine razmatran je Inicijalni izveštaj Srbije o primeni Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka (Konvencija), nakon čega su objavljeni zaključni nalazi koji se odnose na primenu Konvencije i preporuke za dalje postupanje u cilju njene adekvatne primene.
Dana 18. februara, navršavaju se 22 godine od napada Vojske Jugoslavije na selo Kukurovići kod Priboja, u kojem su ubijeni starci Uzeir Bulutović, Mušan Husović i Fatima Sarač. Do danas, institucije nisu identifikovale počinioce, a porodicama žrtava nisu priznale status civilnih žrtava rata.
U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome da li nedavna presuda Međunarodnog suda pravde, kojom su odbačene međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, obavezuje Zagreb i Beograd da sude počiniocima i inspiratorima ratnih zločina koji su utvrđeni tom presudom. Sagovornici su bili Marijana Toma, zamenica direktorke Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Mario Mažić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba.
Nisam gajio prevelike iluzije da će se gospodin Apostolovski u odgovoru na moj komentar previše baviti sadržajem Dosijea „Rudnica“. Osim u poslednja dva pasusa. Pasuščića, da ne kažem. Ja ću obrnuti stvar – u dva pasusa ću odgovoriti manje važne stvari, a ostatak ću posvetiti Dosijeu „Rudnica“. To će biti moj poslednji pokušaj da ubedim novinara Politike da pažljivo pročita 42 stranice teksta ako već želi da piše o Dosijeu.
Uporno ponavljanje sintagme „optužbe protiv Dikovića bez dokaza“, u tekstovima Bilbije, Apostolovskog i glavne urednice Politike nameću pitanje šta se događa sa tom novinom, ako nema nijedne reči saosećanja sa porodicama Rukolli, Deliu, Dobruna, Aruqi, Aliu, Zabeli, Hoti, Ahmeti, Buçinc, Nika, Morina i Demaku, koje su nakon 15 godina, umesto istine i pravde, dobile posmrtne ostatke svojih najbližih, koje su srpske snage ubile, a potom zazidale u kamenolomu Rudnica.
