Hoće li Karadžić biti proglašen krivim za genocid?

Ono što se naziva srebreničkim genocidom, smatraju žrtve, zapravo je mnogo šire od same Srebrenice.

Presuda bivšem predsjedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koja je zakazana za 24. mart u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), porodicama ubijenih u srebreničkom genocidu u julu 1995. godine i bivšim logorašima predstavlja samo djelomično zadovoljenje pravde, jer za zlodjela koja su počinjena, poručuju oni, ne postoji adekvatna kazna.

Zašto je general Diković nedodirljiv?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornice su bile Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava iz Beograda i Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja beogradskog Fonda za humanitarno pravo. Bilo je reči o tome zašto poslednjih godina viši sudovi u Srbiji sve češće ukidaju i onako retke presude za ratne zločine, kako se pronalaze neverovatne olakšavajuće okolnosti za počinioce najtežih ubistava, zašto Tužilaštvo za ratne zločine strogo pazi da ne optuži nekog višeg oficira vojske ili policije, o političkim pritiscima kojima je izloženo pravosuđe kada su u pitanju suđenja za ratne zločine, o pristrasnosti sudije u procesu koji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković vodi protiv Nataše Kandić, kao i o tome da li je Zapad digao ruke od zločina u jugoslovenskim ratovima, pa će mnogi počinioci ostati nekažnjeni.

Ništa od ministra pravde

„Šta da očekujem od Tribunala koji je oslobodio Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja? Najmanje što mogu da očekujem je da ne očekujem ništa“, rekao je ministar pravde u Vladi Srbije Nikola Selaković odgovarajući na pitanje novinara TV Pink o dolazećoj presudi Radovanu Karadžiću. Defetizam nesvojstven činovniku vlasti koja sve može, svugde stiže, probleme sa lakoćom rešava i ničega se ne plaši. Zašto je ministar utučen?

TREĆA KAPITULACIJA TRIBUNALA PRED VOJISLAVOM ŠEŠELJEM

Pretresno veće odustalo od naloga srpskim vlastima da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale prisustvo optuženog izricanju presude, zadovoljavajući se da Šešelja vide na video-konferencijskoj vezi… ukoliko on to bude želeo.

Pretresno veće francuskog sudije Antonetija /Antonetti odustalo je od zahteva da optuženi Vojislav Šešelj prisustvuje izricanju presude zakazanom za 31. mart ove godine. Umesto toga, optuženi je pozvan da do 22. marta pismeno izvesti sekretara suda da li želi da čitanje presude prati video-konferencijskom vezom iz Beograda.

Pretresno veće je, podsetimo, 12. februara ove godine naložilo vlastima Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale povratak optuženog u Hag. Odustajanje od tog naloga se u danas objavljenoj odluci pravda zdravstvenim razlozima, kako Šešelj ne bi prekidao terapiju kojoj je podvrgnut u Srbiji. Ne navodi se o kakvoj se terapiji radi.

(English) Karadzic’s Trial Ends, But His Legacy Lives On

Seksualno nasilje u ratovima nije prioritet za Tužilaštvo

Procesuiranje ratnih zločina seksualnog nasilja nije prioritet za Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji. To proizilazi iz izuzetno malog broja predmeta – od ukupno 50 potvrđenih optužnica, Tužilaštvo u svega šest obuhvata ova krivična dela. Dakle, broj je izuzetno mali ako imamo u vidu rasprostranjenost zločina seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, koji ilustruje podatak da je više od pola od oko 160 optuženih pred Haškim tribunalom optuženo i za zločine seksualnog nasilja. Ne postoje tačni podaci, ali procenjuje se da je najmanje 50.000 žena silovano – kaže za Danas Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Pred Specijalnim sudom niko nema imunitet

Nedavnom ratifikacijom međunarodnog sporazuma sa Holandijom, što je učinila predsednica Atifete Jahjaga na osnovu njenih ustavnih nadležnosti o ratifikaciji sporazuma, Kosovo je ispunilo sve međunarodne obaveze koje se tiču osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine.

Suđenja za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine

U četvrtak 3. marta 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine, kojim povodom je organizovana i debata. Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koji su vođeni pred sudovima u Srbiji, opšte nalaze o suđenjima za ratne zločine, kao i pregled bitnih društveno-političkih događaja koji su u navedenom periodu bili od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Pokrenut postupak za izručenje Šešelja Hagu

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je da je počeo postupak za njegovo izručenje Haškom tribunalu i da će se odazvati pozivu Suda za ratne zločine u Beogradu.

Prezueto sa portala N1

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine

Dvogodišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine u Srbiji pruža uvid u sve predmete ratnih zločina koji su tokom 2014. i 2015. godine vođeni pred Višim i Apelacionim sudom u Beogradu, i pred sudovima opšte nadležnosti. U izveštaju su za 27 predmeta dati kratak pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom. Njima prethode opšti nalazi o suđenjima za ratne zločine tokom 2014. i 2015. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.