Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.

Fatos Bitići: Odgovorni za ubistvo moje braće, bliski vlasti Srbije

Fatos Bitići, brat ubijenih Ilija, Agrona i Mehmeta kaže da ima svedoka koji pouzdano mogu da kažu šta se braći Bitići dešavalo u Petrovom selu.

“Ti svedoci sada nemaju poverenje u vlasti Srbije. Oni kažu da su glavni ljudi odgovorni za ubistvo moje braće bliski vlasti Srbije”, kaže Fatos Bitići u emisiji “Insajder bez ograničenja”, koju realizuju produkcija “Insajder” i Radio Slobodna Evropa.

Fatos Bitići ponovo je došao u Beograd kako bi se sastao sa najvšim predstavnicima vlasti. Pre dolaska pristao je da govori za “Insajder bez ograničenja”. Insistirao je da na pitanja odgovara na srpskom jeziku iako ga, kako napominje, ne govori savršeno, ali veruje da će na taj način srpska javnost bolje razumeti da mu je jedini cilj pronalaženje ubica njegove braće, a ne osuda srpskog naroda.

“Ne radi se samo o slučaju Bitići. U Srbiji ima dosta porodica koje pritiskaju vlast da im nađe njihove nestale na Kosovu. Saučestvujem sa svima koji su izgubili svoje porodice u bivšoj Jugoslaviji, ali ja ne mogu ništa da uradim”, kaže Bitići.

Slučaj Bitići: Izvršioci i nalogodavci na slobodi
Piše: Senka Vlatković Odavić, Insajder

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

Serž Bramerc u poseti FHP-u

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc posetio je 28. oktobra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP). On je tom prilikom sa predstavnicima FHP-a razgovarao o dostignućima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, saradnji Srbije sa MKSJ, i drugim naporima za uspostavljanje pravde u odnosu na zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom 1990-ih.

Ukazujući na niz primera, direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić pokazala je kako je politička posvećenost Srbije da se okonča nekažnjivost za ratne zločine samo deklarativna. Nesaradnja sa MKSJ, dugotrajan i politizovan postupak izbora tužioca za ratne zločine, odudaranje programa najbolje rangiranog kandidata za tužioca od strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina, samo su neki od brojnih pokazatelja stvarne rešenosti Srbije da procesuira sve odgovorne za počinjene ratne zločine. Uz to, sudske presude protiv branitelja ljudskih prava zbog navodne povrede časti i ugleda osoba za koje postoje ozbiljne indicije da su odgovorni za zločine ukazuje i na postojanje jednog šireg nastojanja da se spreči bilo kakvo javno kritičko promišljanje o odgovornosti pojedinaca za teške i masovne zločine.

Istraživač FHP-a Predrag Miletić predstavio je dugogodišnji rad FHP-a na dokumentovanju kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivišoj Jugoslaviji i Bazu podataka Kosovske knjige pamćenja. Nemanja Stjepanović i Jelena Krstić, takođe ispred FHP-a, upoznali su glavnog tužioca sa daljim planovima FHP-a u korišćenju obilja dokumentacije sačuvane u njegovoj arhivi za potrebe informisanja  javnosti i odavanja pošte svim žrtvama.

Glavni tužilac Bramerc je pohvalio napore koje FHP ulaže u uspostavljanje odgovornosti i pravde za nedela iz prošlosti i podvukao važnost ove misije koju FHP obavlja kako u Srbiji tako i u regionu.

Tužilac Bramerc je u poseti Srbiji u okviru priprema za podnošenje svog redovnog šestomesečnog izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

[Show as slideshow]

Strazbur odbacio tužbu zbog torture protiv Srbije

Predstavljena interaktivna veb stranica Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava

Dana 25. oktobra 2016. godine u prostorijama Američkog udruženja za unapređenje nauke u Vašingtonu, predstavljeni su “Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava” (Human Rights Documentation Toolkit), u čijoj izradi je učestvovao Fond za humanitarno pravo (FHP). Ova veb stranica predstavlja multidisciplinarni i interaktivni internet portal koji organizacijama koje se bave dokumentovanjem povreda ljudskih prava pruža resurse za dokumentovanje, informacije o široko prihvaćenim praksama u oblasti dokumentovanja, kao i kontinuiranu podršku zainteresovanih aktera u ovoj oblasti.

Zahvalnost za genocid

U halabuci koja se digla oko crnogorskih parlamentarnih izbora i špijunskih afera u Srbiji sasvim neprimećeno je prošla vest o svečanoj sednici Skupštine Republike Srpske održanoj 24. oktobra u Banja Luci, povodom dvadesetpetogodišnjice osnivanja ove institucije. Kako to obično biva na godišnjicama, podeljene su povelje organizacijama i pojedincima za poseban doprinos radu Skupštine, između ostalih i sledećim licima: prvom predsedniku RS Radovanu Karadžiću, ćlanici Predsedništva RS i bivšoj premijerki Biljani Plavšić i prvom predsedniku Skupštine RS Momčilu Krajišniku. Kako Karadžić iz objektivnih razloga nije mogao da dođe, povelju je u njegovo ime preuzela ćerka Sonja, potpredsednica Srpske demokratske stranke.

Kandić: Svijet nam neće dozvoliti novi rat!

 Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću dosuđeno 550.000 dinara (skoro 9.000 KM) za naknadu štete zbog, navodno, pretrpljene duševne boli “usljed povrede časti i ugleda” zbog optužbi Fonda za humanitarno pravo (FHP) da je bio umiješan u ratne zločine na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Sjeverin posle 24 godine: Zajednička budućnost mora se graditi na istini

U subotu se navršilo 24 godine od otmice i ubistva 16 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaciMedredina Hodžića.

24 godine od otmice i ubistva Bošnjaka iz Sjeverina