Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) pozvala je potpredsednika SAD Džozefa Bajdena da od srpskog premijera Aleksandra Vučića traži da preduzme konkretne korake u cilju zaštite ljudskih prava, koja, prema njihovoj oceni, u Srbiji napreduje brzinom puža.
Pismo potpredsedniku Joe-u Biden-u
O stanju ljudskih prava u Srbiji
Uoči posete premijera Aleskandra Vučića SAD-u, javnost u Srbiji se prisetila slučaja braće Bitići, nerasvetljenog ubistva trojice američkih državljana albanskog porekla 1999. koji je jedno od otvorenih pitanja između dve države – kako je to potvrdio sam premijer u jednom nedavnom intervjuu. Premijer Vučić je, kao u slučaju ubistva novinara, među kojima je najpoznatiji slučaj Slavka Ćuruvije, odlučio da pomoć potraži od ad hok formirane komisije na čijem je čelu glavni i odgovorni urednik TV B92 Veran Matić. Time je stavio do znanja da u državne institucije nema poverenja.
Komisija za istragu ubistava novinara ne može da reši ubistvo braće Bitići. Nijedna komisija formirana na prostoru bivše Jugoslavije za istragu o ratnim zločinima nije imala istražne funkcije. Komisija za istragu otmice u Štrpcima, koju je formirao Parlament Crne Gore, u završnom izveštaju navela je da nije uspela da istraži otmicu jer nije imala istražne funkcije – ni od jedne državne institucije nije dobila dokumenta pomoću kojih je mogla da rekonstruiše i utvrdi lanac naredbodavaca i počinilaca.
Tokom 1990-ih godina, SAD su predvodile NATO u dve kampanje vazdušnih udara kako bi sprečile dalje ratne zločine Srbije na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Aktuelni premijer Aleksandar Vučić davao je elan tadašnjoj kriminalnoj politici Srbije. Premijerova prva zvanična poseta Vašingtonu, zakazana za sledeću nedelju, ne bi smela da zaobiđe njegovo neangažovanje na rasvetljavanju ratnih zločina.
Nerasvetljen slučaj ubistava braće Bitići, državljana SAD čija tela su pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, kočnica su u odnosima Srbije i SAD.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Nataša Kandić, kao osnivač Fonda za humanitarno pravo, saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, zbog povrede ugleda i časti objavljivanjem dosijea “Ljubiša Diković” u kojem se navodi da postoje indicije da je on počinio ratne zločine.
Sredinom maja 2015. u organizaciji Instituta za islamsku tradiciju Bošnjaka, u Sarajevu je održana konferencija o genocidu u Srebrenici. U julu 2015. biće dvadeset godina, pa će raznih skupova na ovu temu biti još. I dobro je što je tako, sve i ako će sigurno biti glasova koji će imati šta da zamere ‘turizmu’ i ‘profanisanju’. Voleo bih ipak da se cinici ovoga puta ne oglase. Reči, geste, molitve, slike, hodočašća kojima se podseća na smrt nevinih ljudi, trebaju nam svakog dana, uvek iznova, da zaustave zaborav i laž.