Govor budućeg predsednika Srbije 11. jula u Srebrenici
Govor budućeg predsednika Srbije na jednom od budućih obeležavanja godišnjice srebreničkog genocida u Potočarima.
Govor budućeg predsednika Srbije na jednom od budućih obeležavanja godišnjice srebreničkog genocida u Potočarima.
Uspaničeno stanovništvo enklave, uglavnom žene, deca i stariji, 11. jula traže zaštitu u bazi Holandskog bataljona u Potočarima.
Foto: Medija centar
Oko 15.000 muškaraca, vojnika i civila, okuplja se u selima Šušnjari i Jaglići, gde formiraju kolonu u nameri da se probiju do Tuzle. Ratko Mladić trijumfalno ulazi u sablasno praznu Srebrenicu i pred kamerama najavljuje “osvetu Turcima”. Ovako počinje hronologija sedam julskih dana 1995. narativa “Srebrenica: Genocid u osam činova”, koji su juče predstavili Fond za humanitarno pravo i Agencija SENSE.
Sandra Orlović, Nidžara Ahmetašević, Florens Artman, Dejan Anastasijević i Ivica Đikić tokom razgovora o Srebrenici u CZKD-u u Beogradu
Negatorima zločina i političarima, pa i Aleksandru Vučiću, premijeru tehničke vlade Srbije, nije mesto u Potočarima 11. jula, poručila je Florens Artman – novinarka i bivša portparolka Haškog tužilaštva uoči obeležavanja 21. godišnjice genocida u Srebrenici. Ona je u Beogradu boravila na tribini “Učimo i razgovaramo o Srebrenici” održanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Memorijalno groblje žrtava Domovinskog rata u Vukovaru, ilustrativna fotografija
Zagreb i Beograd oprečno su reagovali nakon informacije da je postignuta saglasnost o deblokadi puta Srbije ka EU. Dok iz Hrvatske tvrde da su ugrađeni svi njeni zahtevi, uključujući i najnoviji o pravu žrtava rata na odštetu, zvaničnici Srbije tvrde da hrvatski zahtevi nisu usvojeni.
Rezolucija o osudi genocida u Srebrenici, koju je predložilo 11 poslanika LDP-SDA i LSV-Zeleni najverovatnije neće dobiti potrebnu većinu od 126 poslanika, kako bi se taj predlog našao na dnevnom redu po hitnom postupku i kako bi se o njemu diskutovalo.
Uoči obeležavanja 21. godišnjice genocida u Srebrenici, ponovo su političari preuzeli javni prostor koji pripada žrtvama. Umesto podsećanja na zločin, solidarnosti sa porodicama žrtava, javnost je zapljusnuta međusobnim optužbama i zatezanjima odnosa između političara BiH i Srbije.
Sugestija organizatora komemoracije da u Potočare ne dolaze oni koji negiraju genocid dovela je i do poziva mandataru nove vlade Srbije Aleksandru Vučiću da prekine komunikaciju sa pojedinim bošnjačkim političarima.
Stav Vlade Srbije je da svaki ratni zločin mora biti istražen i kažnjen u skladu sa važećim domaćim i međunarodnim pravilima, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost ili neko drugo lično svojstvo žrtve ili počinioca.
Povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja za ratne zločine, unapređen sistem podrške svedocima i žrtvama, unapređena međuinstitucionalna saradnja, kontinuirano zalaganje i rad Tužilaštva na međunarodnoj i regionalnoj saradnji i transparentnost rada Tužilaštva.
U Srbiji nije bilo značajnijeg napretka u procesu uspostavljanja tranzicione pravde, zbog sporih i neefikasnih suđenja za ratne zločine i nedostatka političke volje, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
U delu programa u kome govori o prioritetnim predmetima, ističe da su to “Braća Bitići”, “Štrpci”, “Srebrenica”, “Veliki park”, “Naser Orić” i “Trgovina organima”Beograd – Određivanje prioritetnih predmeta, poput “Braće Bitići”, “Štrbaca”, “Srebrenice”, “Velikog parka”, “Nasera Orića” i “Trgovine organima”, prebacivanje predmeta u Tužilaštvo za ratne zločine, osnivanje Službe za pomoć i podršku oštećenim i svedocima, osnaživanje oficira za vezu, posebno regionalnih, donošenje Strategije za procesuiranje ratnih zločina – glavni su aspekti programa kandidata za tužioca za ratne zločine Milana Petrovića, u koji je Danas imao uvid.