Pred novim specijalnim sudom u Holandiji, pred kojim će se suditi visoko rangiranim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), uskoro će biti pokrenute optužnice, iako na Kosovu raste nezadovoljstvo zbog formiranja ovog suda.
BIRN Priština
“Bile smo smeštene u dve male kancelarije. Nas trideset i nešto žena. Ja sam delila “sobu” sa njih 17. Spavale smo na podu. Kada smo mogle da spavamo. Uglavnom nismo. Zbog zvuka koraka iz hodnika. Znale smo šta će biti posle njih. Neka od nas će izaći iz sobe. Nakon toga, pokrivale smo rukama uši kako ne bismo čule jezive krike…”
Milica Kostić je direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo. U Fondu je od 2012. godine, kada je počela da radi kao istraživač na dokumentovanju žrtava rata u Hrvatskoj. Prethodno je radila u advokatskoj kući Freshfields Bruckhaus Deringer, u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, te kao asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu na predmetu Međunarodno javno pravo.
Kako se ekipa zlotvora usuđuje, bez imalo obraza i straha, Krajišnike opet lagati, trovati i huškati na mržnju?
Kada će u Srbiji biti izabran novi tužilac za ratne zločine i šta će biti prioriet u njegovom radu, pitanje je koje se proteglo i do formiranja nove vlade. Dok iz nevladinih organizacija tvrde da je za odugovlačenje kriva politika, vlast to negira, a iz Državnog veća tužilaca kažu da bi u narednih mesec dana trebalo da završe svoj deo posla.
Uprkos tvrdnji premijera Srbije Aleksandra Vučića da njegova zemlja ima najbolje rezultate u procesuiranju ratnih zločina na Balkanu, podaci pokazuju da Srbija zapravo zaostaje za svojim susedima, BiH i Hrvatskom.
Obmanjujuća tvrdnja Aleksandra Vučića, koju je on izneo ove sedmice, da Srbija prednjači u regionu kada je reč o predmetima ratnih zločina, ponovo je aktualizovala pitanje o tome koliko se balkanske zemlje angažuju u procesiranju odgovornih za zločine i zloupotrebe počinjene tokom raspada Jugoslavije.
“Hoću da kažem veliko izvini što su postojali oni u Srbiji koji su u trenutku zločinačke Oluje okretali glavu od vas i nisu dovoljno brinuli o svom narodu”, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na manifestaciji povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba iz Hrvatske 1995. godine. Rekao i ostao nedorečen. Iz njegovog nastupa ne vidi se precizno čak ni kome se izvinjava, a kamoli ko su „ljudi koji nisu dovoljno brinuli o svom narodu“. Da li je baš on među tim ljudima?
Ni jedne nema bolje od naše policije
Akciji “Oluja” prethodio je neuspjeli pokušaj međunarodne zajednice 3. kolovoza u Ženevi da kninske vlasti privoli da prihvate Plan Z-4 koji je trebao Srbima garantirati određeni stupanj autonomije u Hrvatskoj i osigurati reintegraciju Hrvatske u ustavno-pravni poredak zemlje.
U petak, 4. kolovoza 1995. godine, u pet sati ujutro, započela je vojno-redarstvena akcija. U Hrvatskoj ističu da je akcija provedena vojno besprijekorno, a da su se pojedinačni zločini dogodili kasnije.