TU SU REČI, A DELA?

„Za nas kao narod, za nas kao Vladu Srbije i za mene lično nikada nije, pa ni danas ne predstavlja problem da preuzmemo odgovornost za greške koje su činili naši sunarodnici u odnosima Srba i Albanaca“, izjavio je prošle sedmice premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Ako bismo baš hteli da cepidlačimo, mogli bismo primetiti da je izjava umnogome neodređena, da se ne zna o kakvim se tačno „greškama“ radi, koji su ih naši „sunarodnici“ počinili i za šta tačno odgovornost preuzimamo. No, hajde da poverujemo u iskrene namere premijera i, posebno ako se zna da je u istom nastupu pominjao „drugačiju budućnost“, prihvatimo njegove reči kao znak volje da se prevaziđe traumatična prošlost i albansko-srpski odnosi trajno poprave.

Ostaju činjenice i dokazi protiv Miloševića

Piše: Serž Bramerc

Pažnja svijeta je uglavnom usredotočena na današnje humanitarne krize. To je razumljivo. Sprečavanje i zaustavljanje oružanih sukoba mora biti prvi prioritet, naročito u situaciji kada smo suočeni s ogromnom patnjom civila.

Međutim, važno je da se ne izgubi iz vida ono što se događa kada se sukobi okončaju. Potrebne su godine teškog rada da se obezbijedi mir i ponovo stvori red.

Da li bi Milošević bio osuđen za genocid?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Haškog tribunala prema Slobodanu Miloševiću. ​Povod za ovaj razgovor bila je priča da je Haški tribunal u presudi Radovanu Karadžiću oslobodio Miloševića odgovornosti za zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima. Sagovornici su bili Nataša Kandić,koordinatorka REKOM-a, Inicijative za osnivanje Komisije za ratne zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima, i Mirko Klarin, direktor novinske agencije SENSE koja se specijalizovala za izveštavanje o radu Haškog tribunala. Bilo je reči o tome ko je lansirao priču o Miloševićevoj nevinosti koju su zdušno prihvatila dva ministra u Vučićevoj vladi, kome je u interesu rehabilitacija Miloševića, zašto je Milošević u zatvoru uzimao lek koji je uzrokovao njegovu smrt, da li je Tužilaštvo u procesu protiv Miloševića iznelo ubedljive dokaze, kako se Milošević branio i da li bi bio osuđen za genocid da suđenje nije bilo prekinuto zbog njegove smrti.

Nemanja Stjepanović za HRT o ulozi Srbije pod vođstvom Slobodana Miloševića u ratovima na području bivše Jugoslavije

Srbijanski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić i počasni predsjednik njegove Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić najavili su da će od države tražiti podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, nakon što je u jednom odjeljku haške presude Karadžiću navedeno kako nema dovoljno dokaza da je Milošević bio član udruženog zločinačkog pothvata u BiH.

Spomenik Miloševiću

Od 2001. godine do danas u Srbiji su otkrivene četiri masovne grobnice sa blizu hiljadu tela albanskih žena, dece i muškaraca koje su tokom tri meseca 1999. godine ubile vojne i policijske snage pod kontrolom Slobodana Miloševića i po njegovom nalogu premestile sa Kosova u Srbiju. U Batajnici, Petrovom Selu, okolini jezera Perućac i u Rudnici na mestima gde su tela ekshumirana stoje gole ledine. Nema nikakvog spomen obeležja. Postoji jedino inicijativa za memorijalizaciju batajničke masovne grobnice, ali državni organi ćute.

Defending Milosevic! Defending Serbia!

Eto koliko se čitaju haške presude, kad je državni vrh Srbije čekao skoro pet meseci da iz daleke Amerike (preko Rusije) stigne vest da im je (bivši) predsednik Slobodan Milošević oslobođen svih optužbi za ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Javljeno je da se on u haškoj presudi Radovanu Karadžiću ne navodi na spisku učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, što je okarakterisano kao neupitni pokazatelj Miloševićeve nevinosti.

Film „Dubina dva“ najbolji na prizrenskom DokuFestu

Dokumentarni film „Dubina dva“ Ognjena Glavonića, koji se bavi zločinima policijskih i vojnih snaga Srbije na Kosovu, osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film u kategoriji Balkan Dox na 15. Festivalu DokuFest u Prizrenu.

Mnogo obećanja, ali bez napretka u slučaju Bytyqi

Američki potpredsednik Joe Biden će se ove nedelje sastati sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem i ponovo pokrenuti pitanje koje su američki zvaničnici već mnogo puta postavljali, ali na koje nikada nisu dobili ubedljiv odgovor – zašto ubistvo tri američka državljana, koje su počinili pripadnici srpskih snaga, još uvek nije rasvetljeno?

Tribunal nije oslobodio Miloševića

Osuđujuća ili oslobađajuća presuda Slobodanu Miloševiću mogla je da bude doneta samo na suđenju bivšem predsedniku SRJ. Postupak protiv Miloševića, međutim, nikada nije okončan jer je on preminuo. Činjenica je da su sudije koje su sudile Miloševiću već tokom postupka zaključile da ima dovoljno dokaza da mu se sudi za genocid.

Slučaj braće Bitići: Do kada će ostati na praznim obećanjima?

Iako je od ubistva američkih državljana Ilira, Agrona i Mehmeta Bitićija prošlo više od sedamnaest godina, srpsko pravosuđe još nije podiglo optužnicu protiv nalogodavca te egzekucije. Do sada su, međutim, mnogobrojna obećanja i aktuelne i prošle vlasti da će se slučaj Bitići rešiti – ostala mrtvo slovo na papiru, tako da taj slučaj i dalje opterećuje odnose između Srbije i SAD.

Kako smatra pravni savetnik porodice Bitići, Praveen Madhiraju, po svemu sudeći, ovaj slučaj biće jedna od tema tokom posete potpredsednika SAD Džozefa BajdenaBeogradu 16. avgusta, najverovatnije iza zatvorenih vrata.