* Prema navodima optužnice, Željko Krnjajić se tereti da je 10. oktobra 1991. godine u svojstvu komandira policijske stanice Tovarnik predvodio napad na selo Lovas, naređivao otvaranje vatre na kuće hrvatskih civila i njihovo paljenje i prisustvovao ubistvu najmanje dve osobe.“Pokušaj optuženih da se prikažu kao žrtve montiranog političkog procesa predstavlja nemoguću tezu. Izvedeni dokazi pokazuju da su oni podlegli ratnoj atmosferi i da su smatrali da mogu da preuzmu pravdu u svoje ruke i vrše odmazdu.
* Sve mi žrtve ne želimo da se ikome desi Srebrenica * Ratko Mladić ne sme da izbegne kaznu za genocide * Danas lakše kažem koga imam, nego koga nemamJa sam žrtva genocida. Imala sam 36 godina kada se zaratilo. Dvoje maloletne dece i muža, tri sestre i brata.
Jedna sestra nije bila u Srebrenici, a nas ostale sa našim porodicama je tu zatekao rat. Prva sam iz familije ostala bez muža. Bilo je to još na početku rata, 8. maja 1992. godine. U stan su nam upali “arkanovci”, tako su sami sebe zvali – priča za Danas svoju tragičnu sudbinu, Šehida Abdurahmanović iz Udruženja Pokret “Majke enklave Srebrenica i Žepa”.
Ostavimo za početak po strani uslove u kojima su žrtve Ratka Mladića boravile u zatočeništvu tokom rata u BiH; držimo se samo njegovog zahteva za privremeno oslobađanje iz pritvora Haškog tribunala u Sheveningenu. Odbrana bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba uputila je, naime, zahtev sudskom veću da optuženog iz humanitarnih razloga pusti na slobodu. Ni pre ni kasnije, već odmah. Ni manje ni više, nego u Rusiju.
U zahtevu se navodi da se Mladiću zdravstveno stanje nedavno pogoršalo i da je rizik od moždanog i srčanog udara drastično povećan, a procenjuje se da bi mu ruski (medicinski) tretman najviše prijao. Pre razmatranja pitanja šta to fali holandskom zdravstvu i uslovima boravka u pritvoru Tribunala, osvrnimo se na najvažnije uslove koji moraju biti ispunjeni da bi optuženik bio privremeno pušten na slobodu.
Suđenje za zločin u Srebrenici koji se vodi pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda juče je ponovo odloženo. Ovoga puta, glavni pretres je odložen zbog toga što se Dragomir Parović, jedan od optuženih nije pojavio u sudu.
Popis preostalih žrtava i druge zadatke REKOM-a treba da preuzmu države naslednice nekadašnje SFRJ, i da na taj način neposredno doprinesu javnom priznanju žrtava: Žarko Puhovski, Dino Mustafić, Nataša Kandić i Adriatik Keljmendi
Javni zagovarači Inicijative za formiranje Regionalne komisije za činjenice o žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije (REKOM) apelovali su danas na lidere postjugoslovenskih država da ne propuste “istorijsku šansu” da sačine popis žrtava ratova iz devedesetih godina prošlog veka.
“Objavljivanje imena ratnih žrtava je barem delimična garancija da se zločini ne ponove i temelj za izgradnju mira i pomirenja”, navodi se u tekstu apela koji je upućen učesnicima današnjeg samita lidera zemalja regiona, koji se održava u Sarajevu.
Za osnivanje REKOM-a, svih ovih godina, postoji načelna podrška evropske zajednice. Sam projekat prihvatili su bili i političari sa ovih prostora. Međutim, poslednje dve godine, proces ide potpuno drugim putem. Danas imamo blokadu procesa suočavanja s prošlošću.
Zato nama predstoji da se direktno obratimo Evropskoj komisiji i da vidimo da li u toj instituciji postoji svest o tome da je evropska zajednica ispustila postkonfliktne države i podršku tranzicionoj pravdi – rekla je juče na konferenciji za medije “Blokada suočavanja s prošlošću i procesa REKOM”, Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.
Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija * Na izbor tužioca i posledično usvajanje Tužilačke strategije čeka i zapošljavanje psihologa pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radio sa žrtvamaOdbijanje Vlade Srbije da izabere novog tužioca za ratne zločine blokira većinu aktivnosti koja je predviđena u delu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se tiče ratnih zločina, pokazuje izveštaj o napretku koji je početkom godine objavilo Ministarstvo pravde.
Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, a bez toga ne mogu da se realizuju brojne aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23.
Svakog 27. februara deo javnosti se seća dvadesetoro ljudi stradalih u jednom od brojnih zločina iz poslednjih ratova
Ovaj zločin simbolično otkriva karakter sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji je velikim delom bio usmeren na civile “one druge strane”, obeležene samo zbog svog imena i porekla.
Tog 27. februara 1993. iz redovnog voza na pruzi Beograd-Bar, zaustavljenog na lokalnoj stanici Štrpci u BiH, izvedeno je 20 putnika, prosto odabranih na osnovu imena i prezimena u ličnim kartama – njih 18 bili su Bošnjaci, jedan je bio Hrvat i još jedan neidentifikovani putnik afričkog porekla.
Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Mladen Ivanić poručuju da je podnošenjem zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde Bakir Izetbegović vratio region „25 ili 22 godine unazad“. Da budemo sasvim precizni, to je nakon sastanka ove četvorke u vili Mir na beogradskom Dedinju izgovorio odlazeći premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Baš da vidimo šta se to u poslednjih „25 ili 22 godine“, od početka i kraja rata naovamo, u Srbiji promenilo u odnosu prema ratu u BiH i kakav je tome doprinos dala vlast koju predvode Vučić i Nikolić. Šta je odlučno krenulo napred da bi sada moglo da bude vraćeno „unazad“?
