U novom centru za tranzicijsku pravdu koji se otvara u Puli biće izloženi dokumenti, filmovi i fotografije iz predmeta koji su se vodili pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, ističe za Danas da je Srbija toliko insistirala na suđenju Naseru Oriću, “čak je i Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda podiglo optužnicu protiv njega po kojoj je uhapšen u Švajcarskoj, a onda je zakazalo kada je trebalo kolegama iz tužilaštva u Sarajevu dostaviti kvalitetne dokaze o Orićevoj odgovornosti”.
– Ilustrativan primer je navodni očevidac zločina, koji je pod merama zaštite i sa pseudonimom O-1 svedočio video linkom iz Beograda. Njegov kredibilitet je tokom procesa snažno uzdrman, dok ono što je govorio – uz napomenu da nismo videli presudu i da govorim na osnovu medijskih izveštaja – u određenoj meri odstupa od forenzičkih nalaza veštaka. Pored toga, postoje i određena svedočenja iz druge ruke, koja su bila atraktivna za tabloide, ali ne i od značaja za sud, ukazuje Stjepanović.
Sud u Sarajevu oslobodio je u ponedeljak bišeg komandatna Terotirojalne odbrane BiH, Nasera Orića, za zločin na području Srebrenice i Bratunca 1992. godine. Iz Srbije stižu oštre reči osude, a stručnjaci ocenjuju da su i institucije Srbije, svojom neaktivnošću, doprinele “raspadu” optužnice i oslobađajućoj presudi.
Predsedavajući sudija Šaban Maksumić, izričući oslobađajuću presudu, rekao je da nije postojalo dovoljno dokaza, niti kredibilnih iskaza svedoka tužilaštva BIH, koji ukazuju na umešanost Orića i Muhića u ubistva i mučenje srpskih ratnih zarobljenika.
Orića je, zajedno sa Sabahudinom Muhićem, bišim pripadnokom Teritorijalne odbrane Armije BiH, koji je takođe oslobođen, optužnica teretila za učešće u ubistvu tri srpska zarobljenika u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je danas susretu starešina 3. armije za vreme NATO agresije “Da se ne zaboravi” u Domu Vojske u Nišu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Posle neobično dugog iščekivanja da Vlada Srbije pošalje garancije Haškom tribunalu za privremeni boravak Ratka Mladića u Srbiji, sada kada su one konačno izdate, pravi je trenutak da se kaže istina – ne, taj vam heroj neće kući.
Pre nego što se pozabavimo razlozima za to, bitno je demistifikovati dve stvari – niti je potez vlade u bilo kakvom pogledu neobičan, jer je garancije do sada dobijao svaki optuženi ili osuđeni ratni zločinac koji ih je od srpskih vlasti tražio, niti su te garancije zaista garancija da će neko biti pušten. Reč je, prema tome, o formalnosti koja mora biti ispunjena pri podnošenju zahteva za privremeni dopust, nakon čega je sve na sudijama. A sudije će ga ostaviti u haškom pritvoru – evo i zašto.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je namera vlasti u Srbiji da potpuno odustane od suđenja za ratne zločine koje su počinili Srbi. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.
Bilo je reči o tome kako viši sudovi u Srbiji poništavaju presude za ratne zločine kojima su osuđeni Srbi, o blagonaklonom odnosu sudija prema optuženima kada su u pitanju Srbi, da li je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji promenjen odnos prema ratnim zločinima, o slučaju generala vojske Republike Srpske Novaka Đukića, koji je pobegao u Srbiju nakon što je u Bosni i Hercegovini pravosnažno osuđen za ratni zločin, a koga Srbija odbija da izruči, zašto nikada nije podignuta optužnica za ratne zločine ni protiv jednog visokog oficira vojske i policije, kao i o tome zašto Srbija odbija da sarađuje sa Haškim tribunalom.
Da imamo nabolje školstvo odavde do Helsinkija, opet ne bi gradili za 183.000 maraka spomenik cvijeću, pomirenju, mladosti
I bolje upućeni su prespavali vijest da se u sarajevskoj Općini Centar podiže spomenik pripadnicima ratne specijalne policije. Konkretno veterani odreda policije Bosna od načelnika Općine Nedžada Ajnadžića dobili su urbanističku saglasnost za izgradnju spomenika. Najkonkretnije, spomenik bi trebao vjerno prikazati grupu bh. specijalaca, koji se nalaze na uništenom neprijateljskom tenku i proslavljaju pobjedu.
Da li je moguće uvesti moratorijum na javni govor o prošlosti u regionu? Da li je to put da se spreči politička zloupotreba tragične bliže i dalje prošlosti koju svako drugačije tumači stvarajući na taj način nove razdore? To je “divna rečenica”, odgovorio je na pitanje novinara zagrebačkog “Večernjeg lista” o moratorijumu predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedavnom intervjuu tom listu.
Naši sagovornici, međutim, smatraju da je to ideja koja niti je realno sprovodiva, a niti bi bila delotvorna, čak i ako se radi o pokušaju da se govor o prošlosti “izmesti” iz dnevne politike među stručnjake i umetnike. Naprotiv, razjašnjavanje onoga što se dogodilo jedini je put za trasiranje mira na zapaljivom Balkanu.
Fond za humanitarno pravo otvorio je u Prištini Dokumentacioni centar za ratne zločine, koji sadrži informacije o pet predmeta povezanih sa ratnim zločinima na Kosovu koji su se vodili pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Iz Fonda za humanitarno pravo Kosova kažu da su otvorili novi Dokumentacioni centar u Prištini kako bi ljudi bili bolje informisani o zločinima počinjenim u ratu 1998–1999.
“Iako uvek čujemo kako ljudi kažu da znaju šta se dogodilo tokom rata, ako pitate više detalja, samo mali broj zna tačne podatke“, izjavio je za BIRN Bekim Blakaj, izvršni direktor FHP Kosovo.