Bolna sećanja i traganje za istinom

Bekim Gaši (Gashi) je izgubio majku i četiri sestre tokom rata 1999. godine i nikada nije pronašao njihova tela, i od 2013. godine redovno odlazi u Beograd kako bi svedočio protiv komandanata srpske vojske koji su optuženi za ubistva 22 Albanca, uključujući i Bekimove rođake u selu Trnje na jugu Kosova.

“Tokom rata izgubio sam majku i četiri sestre. Još njih 17 sa stričeve strane, ukupno 22 člana porodice. Ubijeni su 25. marta 1999., negde oko 6 ujutru u noći kada je počelo bombardovanje Srbije. Mama Hira (Hyra) imala je 57 godina, sestre Ljuljeta(Luljeta) 31, Seljveta (Selveta) 27, Ljumturia (Lumturia) 17 i Bljerta (Blerta) 15 godina”, ispričao je za Radio Slobodna Evropa.

Bekim redovno u Beogradu svedoči u sudskim procesima protiv vojnih lica Pavla Gavrilovića i Rajka Kozlina optuženih za ubistvo najmanje 27 civila u selu Trnje kod Suve Reke.

Srbija oslobađa ratne zločince, a osuđuje njihove kritičare

Kada smo protestovali protiv događaja organizovanog u cilju promovisanja osuđenog ratnog zločinca od strane vladajuće stranke, kažnjeni smo – što pokazuje da srpski zvaničnici i dalje odbacuju istinu o sukobima iz devedesetih godina.

U novembru 1991. godine u Vukovaru u Hrvatskoj, u događaju koji je poznat kao masakr na Ovčari, ubijeno je oko 260 ljudi. U utorak smo mi, koji smo podigli glas protiv počinilaca ovog zločina, kažnjeni od strane srpskog suda.

Da li će za Štrpce biti dokazan državni zločin?

Povodom informacije da je Apelacioni sud u Beogradu nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (mesto u Bosni i Hercegovini kroz koje prolazi pruga od Beograda do crnogorskog grada Bar), kada je iz voza oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti, većinom Bošnjaka, Fond za humanitarno pravo (FHP) je saopštio da zahteva da institucije nadležne za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji ovaj krivični postupak vode bez daljeg odugovlačenja.

Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Knjiga Nebojše Pavkovića “Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” na Beogradskom sajmu knjiga

Nema ničeg spornog u tome što su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane objavili i promovisali knjige predstavljene kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije tokom intervencije NATO-a 1999, koji u Hagu izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu. Zvaničan je to stav Miroslava Toholja, načelnika odeljenja za izdavačku delatnost u Vojsci Srbije, tela koje radi u sistemu Ministarstva odbrane, iznet u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” naziv je četvoromnog dela, čije prve strane haški osuđenik Pavković, posvećuje, između ostalog, poginulim, ranjenim i preživelim pripadnicima Treće armije nekadašnje Vojske Jugoslavije, koju označava herojskom.

Odmah iza slede stihovi “Himne kosovskih junaka”, koju je jedinica Crvenih beretki, specijalna policijska formacija u nekoliko optužnica Haškog tužilaštva označena odgovornom za činjenje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, koristila kao internu himnu.

Prva borba za pravdu žrtve silovanja na Kosovu

Prvi put je nakon rata jedna Albanka sa Kosova na televiziji progovorila javno o silovanju koje je preživela tokom rata, ali i o svojoj neuspešnoj borbi za pravdu na sudu.

Vasfije Krasnići Gudman, koja je preživela seksualno nasilje u ratu na Kosovu, prekinula je ćutanje o ratnim silovanjima i postala prva žena koja je javno, u televizijskom intervjuu, progovorila o onome što je preživela tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.

Krasnići Gudman je pravdu tražila pred sudovima na Kosovu, ali je 2014. godine Vrhovni sud svih oslobodio svih optužbi dva srpska policajca optužena da su je silovala.

Iako je progovorivši o onome kroz šta je prošla srušila tabu i svojim javnim svedočenjem inspirisala mnoge, organizacije za ljudska prava upozoravaju da se čini da pravda za Vasviju, kao i za mnoge koje su preživele silovanje u ratu, ostaje van dometa.

Priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu

Film „Opsada“, autora Remija Ourdana (Remy Ourdan), prikazan je u četvrtak, 4. oktobra, u prepunoj sali Ustanove kulture Parobrod u Beogradu.

Na kraju 20 veka, Sarajevo je pretrpelo najdužu opsadu u novijoj istoriji. Film „Opsada“ upravo govori o ljudima koji su je preživeli, to je priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu. Sarajevo je bilo evropski grad, raskrsnica između Istoka i Zapada, multietnički i tolerantan grad. Za Sarajlije je rat došao kao iznenađenje, a grad je bio pod opsadom skoro četiri godine. Za Sarajlije njihov otpor nije bio samo vojni, već i politički, umetnički…

Nakon završetka filma, u sali je bio muk… Nekoliko minuta je autor Remi Ourdan, zajedno sa Merisom Mušanovićem, koji je imao samo šest godina kada je počela opsada, stajao ispred publike pre nego što su počeli komentari i pitanja… Publika je bila pod jakim emocijama, u šoku… Jedan Zemunac je smogao snage i uzeo mikrofon, rekavši da bi film trebalo da pogleda veći broj ljudi, što je dočekano sa odobravanjem iz publike.

Orentliher: Sudovi ne mogu da isprave političku realnost

Najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

U Parobrodu održan Javni čas o opsadi Sarajeva.

Mogao sam da pobijem hiljadu muslimana, pa nisam, rekao je jedan od prisutnih slušalaca javnog časa o opsadi Sarajeva, u Parobrodu, proteklog vikenda, koji se predstavio kao bivši borac na strani Srbije, tokom rata u Bosni.

Velika knedla zastala je u grlu većine prisutnih zbog zaprepašćenosti tom neosetljivošću i bezobzirnošću čoveka, koji nije prestajao da izgovara sramotne i nepodnošljive stvari pred desetinama mladih iz Sarajeva.

Nećemo živeti u društvu u kojem se zločinci slave kao heroji

Očigledni su opstrukcija postupaka za zločine počinjene tokom srebreničkog genocida, u slučaju Hangar Kravice – ubistvo 1313 civila, Bošnjaka, kao i pokušaji pritiska na pravosuđe da se u slučaju presude Novaku Đukiću za zločin na tuzlanskoj Kapiji upusti u nedopustivo ispitivanje dokaznog postupka u donošenju presude suda strane države

Jelena Krstić o izložbi „Opkoljeno Sarajevo“