ANALIZA – Osumnjičeni za ratne zločine „spašeni“ zatvaranjem Haškog tribunala

Advokatica Vasvija Vidović, koja je radila na predmetima ratnih zločina u Den Haagu, ali i u Sudu BiH, smatra da se najodgovorniji za ratne zločine ne izvode pred sudove i zbog toga je vrlo jasno nezadovoljstvo preživjelih ratnih zločina

Nikoli Vidi Lujiću osam godina zatvora

Nikola Vida Lujić osuđen je danas prvostepenom presudom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na osam godina zatvora zbog silovanja Bošnjakinje Š. A.

BiH: Dve osobe osuđene za silovanje isplatile odštetu žrtvi

Dve osobe osuđene za silovanje tokom rata u Bosni i Hercegovini dobrovoljno su žrtvi isplatile odštetu u visini od 15,400 evra, što je prvi ovakav slučaj u ovoj državi.

Manipulacija mladima i činjenicama

Obilježavanje 26. obljetnice vojne akcije Medački džep proteklo je u tonu glorificiranja rata. Takođe, bilo je i opravdavanja ratnih zločina i manipulacije mladima koje se iskoristilo na tom događaju, umjesto da provedu prvi dan nove školske godine u školi gdje bi trebali učiti kritički promišljati i multiperspektivno sagledavati povijesne činjenice kako se ratno nasilje ne bi ponavljalo u budućnosti, saopštilo je nekoliko nevladinih organizacija iz Hrvatske: Inicijativa mladih za ljudska prava, Documenta – centar za suočavanje s prošlošću, Obrazovna zviždaljka GOOD inicijative.

(English) ANALYSIS – War crimes suspects in Bosnia ‘pardoned’ due to ICTY closure

The Bosnia-based writer holds a B.A. in politology and an M.A. in international law. Having started to work as journalist at Dnevni List in 2003, she later joined the Balkan Investigative Reporting Network in Bosnia and Herzegovina, focusing on transitional justice and the fairness of judicial institutions, including the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY). She is currently an independent journalist and expert on transitional justice. 

Nestali u BiH i na Kosovu: Godine bola i neizvesnosti

“Čim se vrata otvore, ja odmah pomislim, možda je ovo moj sin. Možda on mene traži. Otkako je nestao, ja nikad za ovih 27 godina nisam napravila ništa što je on volio da jede. Nikada… Niti bih mogla bilo kome da je spremim”, ovako svoju priču počinje Hasiba Zlatarac koja je u junu 1992. godine ostala bez muža, sina i brata.

UN traži od BiH: Izvinjenje i odšteta za žrtve ratnog silovanja

Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija donio je odluku prema kojoj Bosna i Hercegovina treba da plati naknadu i da osigura javno izvinjenje žrtvama ratnog seksualnog nasilja.

Odluka pred Komitetom protiv torture Ujedinjenih nacija (UN) u kojoj se odlučivalo o predstavci žrtve ratnog seksualnog nasilja donesena je prvi put protiv Bosne i Hercegovine.

“U novembru 2017. godine preživjela ratnog seksualnog nasilja iz BiH, zastupana od strane nevladine organizacije TRIAL International, UN Komitetu protiv torture podnijela je predstavku protiv Bosne i Hercegovine. Predstavka se odnosila na neuspjeh bh. vlasti da ispune Konvencijom protiv mučenja preuzete obaveze i žrtvi ratnog seksualnog nasilja omoguće efektivno i provodivo pravo na adekvatnu i pravednu naknadu, kao i što potpuniju rehabilitaciju”, navodi se u saopštenju organizacije TRIAL.

Parazitska sećanja

Dominantna politika sećanja u današnjoj Srbiji ne ide putem distanciranja od zločina koje je srpska strana počinila u ratnim sukobima 1990-ih. Ali nije tačno reći, kao što se često govori, da se ti zločini prećutkuju, da srpske vlasti i deo javnosti koji ih podržava izbegavaju da se s tim zločinima suoče. Naprotiv, njima su danas mnogi ljudi na vlasti u Srbiji i oni bliski vlasti skoro opsesivno zaokupljeni. Neumorno o tome govore, a ne ostavljaju na miru ni neke od preživelih ratnih zločinaca, koji su odslužili kazne na koje ih je osudio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, nego ih pozivaju da o svojim ratnim iskustvima javno svedoče. Razume se, ne o tome šta nije valjalo u ratu, nego o tome šta je bilo za svaku pohvalu, mada je moglo da bude i bolje, kao što će sigurno biti sledeći put.

Pokreće se postupak isplate kompenzacija porodicama žrtava srebreničkog genocida

Advokatski tim Pokreta ‘Majke enklave Srebrenica i Žepa’, koje čine bosanski i holandski pravnici, pokrenut će postupak isplate kompenzacija porodicama žrtava srebreničkog genocida, nakon presude Vrhovnog suda Kraljevine Holandiji od 19 jula ove godine, kada je utvrđeno da su holandski vojnici pod zastavom Ujedinjenih nacija (UN) djelimično odgovorni za smrt 350 ljudi.

Srbija mora da se suoči sa zločinima počinjenim na njenoj teritoriji

Semiha Kačar, predsednica Sandžačkog odbora za ljudska prava, o godišnjici ubistva Rame Berba i dešavanjima u Sandžaku tokom devedesetih.