Zabranjene teme

Vojni sud je osudio Miroslava Filipovića zato što se usudio da takne u zabranjene teme u Srbiji. Sa najopasnijom, o kojoj jako puno znamo svi mi u Srbiji, suočio se Miroslav Filipović i nije mogao, kao mi drugi, da izbegne da je pokaže u kontekstu političke, komandne, moralne i krivične odgovornosti. Osuđen je za spijunažu i širenje lažnih vesti zato što se u svom tekstu o Kosovu u vreme intervencije NATO na SR Jugoslaviju pozvao na reči oficira koji su sprovodili naredbu o proterivanju albanskog stanovništva, sa znanjem o tome da nakon što vojska uradi svoj deo posla nastupaju policija i razne posebne jedinice koje pljačkaju, pale imovinu i vrše selekciju muškaraca na one kojima “daruju” život i na one koje zadržavaju radi zatvraranja ili likvidacije.


Share

Srpsko-albanski zatvorenici – Devizno vaganje pravde

“Gospodo, postoji sud potrebe i sud pravde. Vama danas sudi sud potrebe. Potrebe da bez dokazane krivice budete osuđeni” – obraća se novembra prošle godine svojim branjenicima, desetorici Albanaca, zemunski advokat dr Husnija Bitić, dajući završnu reč pred Većem petorice Okružnog suda u Prokuplju. Njegovi klijenti dobijaju po 14 godina zatvora što Bitića dovodi u red najneuspešnijih advokata u istoriji srbijanskog pravosuđa. U žižu javnosti, pak, Bitić dospeva marta ove godine, kada ga je u njegovom stanu gotovo na smrt pretukla grupa maskiranih napadača. Tada je izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila za jedan beogradski dnevnik da su Bitiću telefonom pretili neki advokati, Srbi sa Kosova, kako bi prestao da odvraća porodice uhapšenih Albanaca od davanja mita za puštanje njihovih rođaka.


Share