Izvor: Radio Slobodna Evropa
O tužbi koju je protiv države Crne Gore podnio Fond za humanitarno pravo iz Beograda, a za naknadu štete zbog kršenja ljudskih prava Bošnjaka u Bukovici, razgovarali smo sa advokatom Fonda za humanitrano paravo Sandrom Orlović.
Izvor: Mondo
Haška dokumentacija oko koje je već počela diplomatska borba na relaciji Banja Luka – Sarajevo, a u koju su se uključile i druge zemlje bivše Jugoslavije, u budućnosti neće biti vraćena ni u jednu od ovih zemalja.
Izvor: Danas
Jovan Simić
savetnik predsednika Srbije
za pitanja Haškog tribunala
Ne znam da li je takav sporazum potpisan, ali čisto sumnjam. Uostalom, da je potpisan dosad bi neko posle objavljivanja te priče izašao s relevantnim dokazima o postojanju sporazuma. Za sada je sve rekla-kazala. Smatram i da je priča obnovljena, jer smo mi kao narod podložni senzacijama i jedva čekamo takvu priču.
Izvor: Danas
Šest NVO nezadovoljne odgovorom Ministarstva odbrane o presretnutom razgovoru pilota NATO pre bombardovanja RTS
Beograd – Šest nevladinih organizacija (Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju) nisu zadovoljne odgovorom Ministarstva odbrane da ne postoje dokumenti koji pokazuju da je vojska tadašnje SRJ presrela razgovor pilota NATO koji su bombardovali zgradu RTS i zvanično su podnele zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Izvor: Dnevnik
PO PRESTANKU RADA HAŠKOG TRIBUNALA
Gde će biti smešten haški arhiv nakon zatvaranja Tribunala, jedno je od važnijih pitanja koja moraju biti rešena u setu okončanja rada Suda u Hagu. Tim pitanjem baviće se UN i doneti odluku o tome. Tribunal u ovom trenutku razmatra različite opcije. Biće urađena analiza lokacija i opcija za arhiviranje dokumentacije, kako bi UN bio olakšan posao.
Izvor: Politika
Jedni u Tadićevom izvinjenju vide dobar potez, drugi kažu da
predstavlja „veliko razočarenje”
Povodom vesti iz Zagreba da se predsednik Srbije Boris Tadić izvinio građanima Hrvatske zbog zločina u proteklom ratu – rekavši, u specijalnom intervjuu za emisiju „Nedjeljom u dva” Hrvatske televizije, da svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda, koje su učinili nesrećnima pripadnici njegovog naroda, upućuje izvinjenje i preuzima za to odgovornost – agencija Beta prenela je reagovanja nekih ovdašnjih stranaka i nevladinih organizacija, koje su ovaj istup različito ocenile.
Izvor: Danas
Petnaest godina od deportacije bosanskohercegovačkih izbeglica iz Crne Gore
Podgorica – Sve bosanske izbjeglice, koje je 1992. godine nasilno deportovala crnogorska policija snagama Radovana Karadžića, bile su nevine i policija je dobro znala kakva ih sudbina čeka u ratom zahvaćenoj Bosni.
Izvor: Danas
Odnos države prema civilnom sektoru koji se bavi pitanjem ratnih zločina dodatno se pogoršava, ocenjuje Istraživačko-analitički centar Argument
Snežana Čongradin
POVODI
Beograd – Odnos države i civilnog društva karakteriše odsustvo političke volje da se prepozna uloga civilnog društva i da se s njihovim akterima uspostavi dijalog, zaključak je obimnog istraživanja Istraživačko-analitičkog centra Argument iz Beograda. Nalaz istraživanja je i da država pogoršava odnos u delu koji je za ozdravljenje društva najbitniji, a to je odnos prema civilnom sektoru koji se bavi „teškim“ temama kao što su ratni zločini.
Izvor: Danas
Povodom tvrdnje Koste Čavoškog da je broj ubijenih u Srebrenici višestruko uvećan
Beograd – Ne zna se tačan broj ekshumiranih osoba s područja Srebrenice, jer su zabeleženi slučajevi ekshumiranja ostataka iste osobe iz različitih grobnica. Na osnovu DNK analize može se reći da je otkriveno četiri hiljade različitih DNK profila. Delove jedne osobe, na primer, pronašli smo u četiri različite grobnice – objašnjava za Danas Amor Mašović, predsednik Federalne komisije BIH za nestala lica, povodom izjave profesora Pravnog fakulteta Koste Čavoškog da je broj ekshumiranih 1.883, „od kojih je 1.656 bilo muškog pola, a samo jedno ženskog“.
Izvor: Dnevnik
U FOKUSU HRVATSKE JAVNOSTI I DALJE TVRDNJE O DILU KARLE DEL PONTE I BEOGRADA
Tvrdnje da je Del Ponteova u dogovoru s Beogradom zataškala dokumenta koja su mogla uticati na presudu Međunarodnog suda pravde u slučaju tužbe BiH za genocid protiv SRJ i dalje je u fokusu hrvatske javnosti, uz novi element, odnosno “saznanje” “Jutarnjeg lista” da je u tome učestvovao i Goran Svilanović. Zagrebački list je juče objavio da je dvoje istraživača Instituta za izveštavanje o ratu i miru u maju 2005. “dokumentovalo” da je Beograd pregovarao sa Haškim tribunalom o zaštitnim merama za deo dokumentacije.