Beograd – Ne vidim nikakav problem u tome što sam se slikao sa Veselinom Šljivančaninom, rekao je za Danas Aleksandar Šapić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu i predsednik opštine Novi Beograd, koji je na svom nalogu na Tviteru postavio fotografiju na kojoj je sa osuđenikom za ratne zločine. Kao da mu to nije bilo dovoljno, Šapić je uz fotografiju napisao: „Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina“.
Politčka podrška pomirenju među građanima koji su preživeli rat na prostoru bivše Jugoslavije nije suštinska, već deklarativna, jedan je od stavova koji se mogao čuti na tribini „Politike pomirenja“ na kojoj su u utorak u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili Nataša Kandić ispred regionalne koalicije REKOM, istoričarka Sanja Petrović Todosijević i novinarBojan Tončić.
Posle 20 godina na čelu Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić više nije predsednica ove NVO koja je odigrala ve- liku ulogu u rasvetljavanju ratnih zločina. Kandićeva ostaje članica UO ove organizacije i ubuduće će voditi regionalne projekte koalicije REKOM i popis žrtava u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ. ”Još pre godinu dana sam donela odluku da upravljanje organizacijom preuzmu mladi ljudi koji su već dugo u Fondu i obavljaju značajne pozicije”, kaže Kandićeva za NIN.
Na debati o pomirenju i pravdi na prostoru bivše Jugoslavije iz ugla umjetničke i akademske zajednice, koja je danas održana u beogradskom Medija centru, poručeno je da je nivo zadovoljštine “sudskom pravdom” ispod očekivanja i da preživjelima trebaju saznanja o činjenicama kako bi doživjeli smiraj.
Beograd — Procesu pomirenja u regionu mora da prethodi procesuiranje svih ratnih zločina pred licem pravdem, a to je neophodno i radi porodica žrtava.
BEOGRAD – Vođenje širokog dijaloga na svim društvenim nivoima i traganje za putevima normalizacije odnosa posle ratova 90-ih jeste način da se nove generacije osposobe i ohrabre da prekinu lanac nasilja, mržnje, besa, osvete i osećaja krivice, poručeno je sa današnje debate o pomirenju i pravdi na kojoj su u beogradskom Medija centru učestvovali brojni pripadnici akademske i umetničke zajednice.
Nakon 20 godina rukovođenja Fondom za humanitarno pravo (FHP), nevladine organizacije koja se bavi dokumentovanjem kršenja ljudskih prava tokom ratova širom bivše Jugoslavije, Nataša Kandić prepustila je mesto izvršne direktorke u ovom udruženju svojoj dosadašnjoj zamenici Sandri Orlović. Time je došlo do smene generacija u jednoj od najznačajnijih nevladinih organizacija u regionu, što u Srbiji nije čest slučaj.
Samim osnivanjem od strane Saveta bezbednosti UN, Haški tribunal je postao pravna činjenica. Bez obzira na protivljenje „patriotskih snaga“, Republika Srbija je sarađivala sa Tužilaštvom Haškog tribunala, predavanjem optuženih i dela tražene dokumentacije, te obezbeđivanjem svedoka. Oslobađajuće presude Gotovini, Markaču i Haradinaju neće preseći saradnju državnih organa Srbije sa Tužilaštvom Haškog tribunala, kako su tražile „patriotske snage“.
Srbija je pokrenula inicijativu da haški osuđenici služe kaznu u svojim zemljama. To je izneo potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić na sednici Saveta bezbednosti, a prethodno je iz Beograda poslato i pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i predsedniku Tribunala Faustu Pokaru sa istim zahtevom.
Oslobađajuća presuda Haškog tribunala ratnom komandantu OVK Ramušu Haradinaju, kao i desetak dana ranije hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Anti Gotovini, ponovo je postavila na dnevni red pitanje odgovornosti prema žrtvama ratova na području SFRJ. Na ispitu je i spremnost matičnih država da pruže adekvatne dokaze za potvrđivanje optužbe umesto naknadnog zgražavanja.