Protokol Tužilaštava BiH i Srbije o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida poslednji je u nizu dokumenata sklopljenih u regionu u cilju efikasnijeg progona osoba osumnjičenih za ratne zločine. Dok u srpskom tužilaštvu najavljuju da će doprineti efikasnijem postupanju, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, te olakšati uzajamnu razmenu dokaza, pravnici i predstavnici nevladinih organizacija, iako pozdravljaju potpisivanje, nisu sigurni da će otkloniti dosadašnje probleme u procesuiranju odgovornih, koji su više puta do sada doveli do zahlađenju odnosa Beograda i Sarajeva.
Bez obzira što se može očekivati da će priznanje generala Dragoljuba Ojdanića da se poveže sa njegovim pravom da po osluženju dve trećine kazne zatraži oslobađanje, nema sumnje da je njegov potez jako bitna vest, kaže za RSE donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Identifikovanje ubijenih ili nestalih predstavlja pokušaj da se izgradi nova kultura sjećanja. Pored toga, imenovanjem žrtve ulazite u proces utvrđivanja okolnosti pod kojima je stradala osoba sa konkretnim imenom i prezimenom, čime – sumnjajući u zvanične izveštaje – otvarate mogućnost posmatranja prošlosti iz drugačije perspektive. U tom smislu, Bosanska knjiga mrtvih kao i Kosovska knjiga pamćenja, po mom mišljenju, predstavljaju prvi ozbiljan korak na putu pomirenja, kaže Nataša Kandić
Prvi slučaj u kojem je sud u Srbiji presudio u korist logoraša koji je bio zarobljen u toj zemlji nakon pada Srebrenice.
Već smo navikli na činjenicu da institucije u Srbiji ne prihvataju kritiku i da svaku opasku na svoj rad doživljavaju kao „mešanje u njihov rad“. Najjači utisak je pak stepen populizma i nažalost, tankog poznavanja materije, zamenika Vekarića. Obraćajući se široj i po pravilu, manje upućenoj javnosti, on je izmešao sopstvene političke ocene, kreativna tumačenja članova i gole statistike lišene bilo kakvog konteksta, stvarajući time konfuziju i prekidanje jasnog sleda kritičke misli. Time je, verovatno, želeo da prikrije užasne propuste koje je Izveštaj FHP-a objavio. No ono što je sigurno, to je da je zamenik Vekarić javnosti bacio prašinu u oči, a prisutnima na prezentaciji pljunuo u lice
Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) objavio je knjigu sa imenima oko 96.000 žrtava sukoba devedesetih, s namjerom da to bude do sada najpreciznije dokumentirani spomenik.
Koordinatorica REKOM-a (Regionalne komisije za utvđivanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše SFRJ) i osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić smatra da je svaki korak u pravcu potpisivanja sporazuma o saradnji pravosudnih institucija u regionu dobrodošao.
“Bosanska knjiga mrtvih”, popis 95.940 imena ubijenih i nestalih u ratu ’92.-’95. u Bosni i Hercegovini, koji je sačinio Istraživačko-dokumentacioni centar, predstavljena je danas bh. javnosti u Sarajevu.
Beograd – Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša bošnjačke nacionalnosti, koji je bio zatočen u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji. Naime, bivši logoraš Mujo Vatreš iz Žepe dobio je presudu u svoju korist i odštetu u iznosu od 500.000 dinara, odnosno 4.700 evra.