Mali broj suđenja za ratne zločine u Srbiji
Međunarodne organizacije i aktivisti za ljudska prava zatražili su od beogradskog Tužilaštva da se podignu optužnice protiv visokih oficira uključenih u sukobe devedesetih.
Međunarodne organizacije i aktivisti za ljudska prava zatražili su od beogradskog Tužilaštva da se podignu optužnice protiv visokih oficira uključenih u sukobe devedesetih.
Nova direktorka FHP za Telegraf govori o budućnosti Fonda, nadimku “Mala Kandićka”, saradnji sa Tužilaštvom za ratne zločine, ali i o predrasudama da ne mare za srpske žrtve
Fond za humanitarno pravo predstavio je izveštaj o prošlogodišnjim suđenjima u Srbiji za ratne zločine, a govorio je i nekadašnji zaštićeni svedok Zoran Rašković koji je rekao da je bio očevidac ubistva 200 Albanaca, među kojima žena i dece.
Najmanji broj optužbi, političko uplitanje, nema procesa protiv nalogodavaca i visokih oficira, a u brojnim medijima su na uredničkim pozicijama ratni huškaći; REKOM kao jedina i poslednja šansa da se čuje glas žrtava
Sud u Beogradu doneo je prvu prvostepenu presudu u korist Bošnjaka koji je, nakon pada Srebrenice, bio zatočen u logoru u Srbiji.
Mujo Vatreš je prvi logoraš u Srbiji koji je dobio presudu od 4.800 evra odštete za šest meseci provednih 1995. godine u logoru Mitrovo Polje u užičkom kraju.
Sud u Beogradu doneo prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša koji je bio zatočen u Srbiji nakon pada Srebrenice.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakve su šanse da se osnuje REKOM – međudržavna Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o zločinima počinjenim u ratovima na području bivše Jugoslavije. Sagovornice su bile Nataša Kandić iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo i Vesna Teršelič iz zagrebačke nevladine organizacije Documenta – Centra za suočavanje sa prošlošću.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo i njegova donedavna predsjednica, Nataša Kandić, sada članica Upravnog odbora ove nevladine organizacije komentira slabu reakciju političkog dijela javnosti u Srbiji na oslobađajuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Gotovinin pomirujući stav te pojašnjava važnost Inicijative REKOM.
Beograd – Država Srbija ne poštuje ni svoje žrtve ratova devedesetih, pa se tako mnogima od njih ne isplaćuju mesečne nadoknade. Porodice nestalih ne mogu da dobiju pomoć, jer država prema zakonu, koji reguliše materijalnu pomoć civilnim žrtvama rata, njih tera da svoje nestale proglase mrtvima, što je za veliki broj njih problem. Takođe, Bošnjaci iz Sandžaka ne mogu da dobiju nadoknadu, jer nisu stradali od „neprijateljskih snaga“, priča za Danas Sandra Orlović, predsednica Fonda za humanitarno pravo, u prvom intervjuu koji je dala nakon što je imenovana na to mesto umesto dugogodišnje direktorke Fonda – Nataše Kandić. Prema njenim rečima, sve značajne mere koje je Srbija preduzela u suočavanju sa prošlošću, poput Deklaracije o Srebrenici ili izvinjenja bivšeg predsednika Borisa Tadića, gledani su kroz prizmu ekonomskog pragmatizma priključenju EU, što je u kasnijim slučajevima i dokazano.