Slučaj “Tuzlanska kolona”: Jurišić ponovo osuđen na 12 godina
Odeljenje za ratne zločine osudilo je na 12 godina Iliju Jurišića zbog napada na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. godine.
Odeljenje za ratne zločine osudilo je na 12 godina Iliju Jurišića zbog napada na kolonu vojnika JNA u Tuzli 1992. godine.
Predsjednik Haškog tribunala Theodor Meron nije uspio na jučerašnjoj konferenciji povodom 20 godina rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), održanoj u Sarajevu, da odgovori na ono bitno – otkuda novi standardi u radu MKSJ, za koje on tvrdi da nisu novi, izjavila je u intervjuu za Anadoliju osnivačica Fonda za humanitarno pravo i koordinatorica REKOM-a Nataša Kandić.
Siguran sam da nikad Srbija neće nigde mrdnuti dok je tih kriminalaca u policiji, vojsci i ne znam više gde. Hteo sam da i ja bolje živim, da moja deca žive normalno, da nije Ratko Mladić narodni heroj, da znaju da on nije patriota i da nisu patriote ove ubice što se predstavljaju kao “heroji otadžbine”, čak su to odštampali i na majicama. Moj sin sada ima 15 godina, tada sam razmišljao da li će njemu da budu uzor Mladić i Radovan Karadžić. Ćebe, Stojković, ovaj ološ?! Zbog toga sam mislio da sistem može to da reši, da je počeo da funkcioniše. Da je Tužilaštvo za ratne zločine tužilaštvo, da nisu zaštitnici, advokati i jataci zločinaca. Mislio sam da gone ubice i privode ih pravdi. Mislio sam i da je Jedinica za zaštitu svedoka jedinica kako i sam naziv kaže, da nije jedinica za zaštitu zločinaca
Opšte je poznato da su tu katedralu i njene riznice, pre toga bili poharali oficiri Vojne bezbednosti, da su sav nakit, relikvije i vrednosne stvari preneli u neko skladište VB nedaleko od mosta na Dunavu, kod Batine, da su veći deo zlata, deviza i ostalih vrednosti kasnije prisvojili (ukrali) pukovnici iz VB. Njih je identifikovao, nakon dužeg istraživanja, pukovnik VB, starešina jednog Odeljenja vojne bezbednosti jedne ondašnje armije, zbog čega su ga likvidirali bombom sa odložnim, tempiranim dejstvom, pri letu helikopterom
Kako saznaje naš radio, Fatos Bitići, brat američkih državljana Ilija, Agrona i Mehmedakoji su ubijeni 1999. godine u Petrovom selu, ovih dana vodi razgovore sa najvišim predstavnicima Vlade, policije i Tužilaštva za ratne zločine o ovom još nerasvetljenom slučaju koji opterećuje srpko američke odnose.
Beograd — Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo optužnicu protiv 3 bivša vojnika Vojske Jugoslavije iz Peći zbog sumnje da su počinili ratni zločin u selu Ljubenić.
Posle okončanja ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, Institucija Tužilaštva za ratne zločine je postala najvažnija institucija za uspostavljanje vladavine prava u Srbiji, koja je bila narušena višegodišnjom zaštitom počinilaca ratnih zločina od krivične odgovornosti. Zbog toga svaka reč tužilaca koji predstavljaju tu instituciju mora da je odmerena, tačna, i zasnovana na pravnim razlozima. U tekstu „Izneverena pravila igre“, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević iznosi stavove, mišljenje, zaključke i podatke koji dovode u pitanje njegovu profesionalnost, kompetentnost i kapacitete da tako važnu državnu instituciju predstavlja i unapređuje u skladu sa njenom ulogom u uspostavljanju vladavine prava.
Tužilaštvo za ratne zločine je u novoj istrazi došlo do podataka o osobama koje su neposredno učestvovale u ubistvu braće Agrona, Iljija i Mehmeta Bitićija jula 1999. u Nastavnom centru MUP-a u Petrovom Selu. Isti slučaj istražuje i FBI pošto se radi o američkim državljanima.
Ljubljana — Slovenija je danas usvojila zakon o odšteti više hiljada građana koji su nakon što je proglašena nezavisnost 1991. izbrisani iz registra prebivališta.
Iako je bilo pokušaja da se u Srbiji, BIH-u i Hrvatskoj napiše zajednički udžbenik povijesti, to se još dugo neće dogoditi, pa će mladi u tim zemljama i dalje noviju povijest učiti na radikalno različite načine, čime će se podjele među njima, dijelom uzrokovane i potpuno drukčijim tumačenjima istih događaja na razvalinama SFRJ-a devedesetih, još više produbiti. Potreba objektivnog suočavanja s prošlošću dugogodišnja je mantra nevladinih udruga koje se bore za zaštitu ljudskih prava, poput Documente i GOLJP-a u Hrvatskoj ili Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo u Srbiji.