Zagrebačko Županijsko državno odvjetništvo podignulo je optužnicu protiv Željka Sačića, umirovljenoga generala MUP-a, zbog optužbi da je 1995. lažirao izvješća o pokolju u Gruborima te time prikrio ratni zločin u kojemu je ubijeno šestero civila. Riječ je o već poznatoj optužbi protiv Sačića za zataškavanje zločina u Gruborima.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, pri kraju izjave koju je 27. januara preneo Tanjug, osuđujući zločine nad Jevrejima tokom drugog svetskog rata, pokušao je da pojasni motive fašista za napade na Jevreje sledećim rečima: “Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke”, rekao je Nikolić.
Uprkos tome što je 2011. godne ratifikovala Medjunarodnu konvenciju za zaštitu od prisilnog nestanka, Srbija je ne sprovodi. Prisilni nestanak ljudi još uvek nije pretočen u odredbu krivičnog zakona Srbije, konstatuje u poslednjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i apeluje na Srbiju da obezbedi adekvatan zakonski okvir koji bi porodice nestalih prepoznao kao civilne žrtve rata.
Iz suda specijalizovanog za ratne zločine, u kom je postigla neosporne rezultate, sudija Snežana Nikolić Garotić je 1. januara premeštena u Palatu pravde u Beogradu u prvostepeno krivično veće. Uskraćena joj time mogućnost ne samo da sudi u drugim sličnim slučajevima u oblasti ratnih zločina, nego i da završi procese koje je započela, a koji bi sada mogli da budu vraćeni na početak. Zbog čega je jednostavnom merom kao što je izmena godišnjeg rasporeda sudija Garotić zapravo sklonjena iz Suda koji se nesumnjivo bavi najosetljivijim procesima srpskog pravosuđa? Da li se to može smatrati i nekom vrstom kazne zbog nekih presuda koje je donosila?
Zbog zahtjeva Pravobranilaštva Srbije za reviziju postupka, dvojica logoraša iz “Šljivovice” (Srbija) nisu dobili novac dosuđen pravosnažnom presudom izrečenom u ljeto prošle godine.
U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji i Hrvatskoj odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornici su bili Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba.
Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je pripremilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji, krši ustavno načelo jednake zaštite građana pred zakonom i u dubokom je neskladu s međunarodnim i opšteprihvaćenim normama zaštite žrtava kršenja ljudskih prava, tvrde udruženja žrtava ratova u bivšoj SFRJ, odnosno desetak nevladinih organizacija. Kako ističu, Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja.
Fakat je da su ga iz vatrenog oružja povredili pripadnici JNA, ali Zakon o pravima civilnih invalida rata propisuje da se civilnim invalidima rata mogu smatrati samo osobe stradale od “neprijateljskih snaga”. Upravni sud je i stava da se napad na A. S. desio na teritoriji Srbije koja nije bila u ratu. Tako se na njega ne može primeniti ovaj zakon!
Prilog Produkcijske grupe Mreža o potrazi za pravdom u slučaju ubistva Agrona, Yllija i Mehmeta Bytyqija, koje su pripadnici MUP-a Republike Srbije ubili u julu 1999. godine u policijskom objektu u Petrovom Selu.
