Amnesty International predstavio je 4. novembra izveštaj “Srbija: Okončati kulturu nekažnjivosti po međunarodnom pravu”, koji je na engleskom jeziku objavljen sredinom juna 2014 .
Navršava se 22-godišnjica otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti Srbije iz Sjeverina. Ubijeni Sjeverinci nisu još dolično sahranjeni, sve ubice još nisu osuđene, a država Srbija nije priznala svoj zločin. Žene u crnom će 22.10.2014. učestvovati na komemoraciji u Sjeverinu, izražavajući saosećanje i bol sa porodicama ubijenih.
Spektakularna vojna parada u Beogradu, demonstracija vojne sile u prisustvu prvog čoveka Rusije! Te slike u regionu će se doživljavati, i to je nemoguće izbeći, i kroz podsećanje na ulogu koju je vojska pod komandom Beograda igrala tokom ratova devedesetih. Da li ono što Vojska Srbije danas predstavlja može da se posmatra izvan njenog sopstvenog teškog nasleđa iz ne tako davnog vremena?
MONITOR: Za Vaše ime vezuju se dvije nevladine organizacije, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo, obje prepoznatljive po dokumentovanju ratnih zločina. Kako danas funkcionišu te organizacije i koji su Vaši prioriteti?
Sense dokumentacioni centar predstavlja selektivno odabrani materijal koji je prikazan u haškim sudnicama.
Enes Bogilović i Mušan Džebo dobili su pravosnažne presude na Sudu u Beogradu, kojim je država Srbija obavezna da im isplati odštetu od oko 5.000 eura. Sud je, naime, utvrdio odgovornost Srbije za torturu i nečovječno postupanje pripadnika MUP-a nad Bošnjacima iz Žepe, koji su u logoru Šljivovica bili zatočeni 1995. i 1996. godine.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto se u Srbiji, sem retkih izuzetaka, ne gone visoki vojni i policijski oficiri Miloševićevog režima za koje se sumnja da su odgovorni za ratne zločine. Sagovornici su bili Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarano pravo iz Beograda, i Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine Srbije.
Nakon oružanih sukoba koji su se vodili u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu u periodu od 1991. do 1999. godine, preko 34.000 ljudi se vodilo kao nestalo. Prema podacima Međunarodnog komiteta crvenog krsta više od 11.000 porodica ni danas ne zna za sudbinu svojih nestalih članova.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade postjugoslovenskih zemalja u regionu, nacionalne komisije i druga nadležna tela da pronalaženje posmrtnih ostataka prinudno nestalih proglase prioritetom u regionalnoj saradnji i time postave kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o zajedničkoj prošlosti.
Na Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, iz Beograda, po prvi put zajedno, predstavnici porodica onih kojima se tokom rata izgubio svaki trag, uputili su apel vlastima Kosova i Srbije, međunarodnim autoritetima i javnosti.