Inicijativa srpskog premijera Aleksandra Vučića o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje proizvodi raznolike reakcije širom regiona. I nakon odbacivanja te ideje od strane kosovskog šefa diplomatije i potpredsednika vladeHašima Tačija, kao i hrvatskog premijera Zorana Milanovića, Vučić ne samo da nije odustao od te ideje nego je i najavio da će je zvanično izneti na bečkom samitu o Zapadnom Balkanu krajem avgusta.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je dve presude kojima je Srbija dužna da šestorici kosovskih Albanaca iz Glogovca isplati odštetu od 125.000 do 370.000 dinara zbog odgovornosti za torturu i nezakonito hapšenje, saopštio je Fond za humanitarno pravo (FHP).
Dvadeset godina pošto su hrvatski avioni tokom operacije “Oluja” bombardovali kolonu srpskih izbeglica u blizini Bosanskog Petrovca u BiH, kada je poginulo devet osoba, među kojima četvoro dece, niko nije procesuiran za taj zločin.
Povodom dve decenije od akcije „Oluja“ uglavnom se vode polemike na relaciji Zagreb – Beograd o tome da je za jedne ta akcija akcija etničkog čišćenja Srba, a za druge oslobodilačka akcija kojom je hrvatska vojska povratila svoju teritoriju. U tom stilu je i izjava ministra u Vladi Srbije Aleksandra Vulina, inače visokog zvaničnika partije JUL Miloševićeve suprugeMirjane Marković. Ta partija je žarila i palila Srbijom, a imala i svoje emisare uoči balvan revolucije početkom 90-ih. Ona je bila inspirator mnogih poteza Slobodana Miloševića i u najmanju ruku znala za sve tajne dogovore Milošević-Tuđman. Na 20-u godišnjicu Oluje on izjavljuje:
u vojno-redarstvenoj operaciji ‘Oluja’, čiju godišnjicu danas i sutra obilježavamo, ubijene su stotine civila, protjerano do 200.000 naših sugrađana od kojih se velik broj nikada nije vratio, a još su tisuće njih ostale bez imovine. Iako u našem društvu prevladava aktivno poricanje, umanjivanje i manipulacija o ovim pitanjima, treba znati kako nijedno društvo koje teži biti otvorenim i demokratskim ne može pobjeći od činjenica.
Približava se dvadeseta godišnjica od kada je sa uspehom sprovedena operacija Oluja – za jedne je to najtužniji period u istoriji Srba, za druge pobeda bez premca u istoriji Hrvata – pa ne bi bilo zgoreg podsetiti se nekih činjenica. Dok ne bude kasno.
Nisam sigurna, a želela bih da verujem, da je premijer svestan da pomirenje i suočavanje sa prošlošću nije samo odlazak u Srebrenicu, nego proces koji treba da traje 365 dana u godini
Na odloženom ročištu, po prvi put je trebalo da svedoče žrtve i svedoci zločina, počinjenog drugog dana NATO bombardovanja u kosovskom selu u opštini Suva Reka.
Sud će njihove iskaze, koje je sudija, uz izvinjenje svedocima zbog odlaganja nazvala „izuzetno važnim za kažnjavanje počinalaca“, čuti 25. septembra, za kada je zakazan nastavak.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je danas da su u slučaju ubistva braće Bitići napravljeni pomaci, jer sada na njemu radi kvalitetnija tužilačka i sudska ekipa, a iz istrage su, kako tvrdi, isključeni ljudi za koje se sumnja da su potencijalnim osumnjičenima prenosili informacije.
“Mislim da smo zatvorili sve te ventile prema spolja. Ja sam insistirao na promenama, jer su, po našim informacijama, u timu bili ljudi koji su dostavljali informacije ljudima koji su nam bili operativno interesantni”, rekao je Vukčević za Tanjug.
Tužilac je pozdravio odluku premijera Srbije Aleksandra Vučića da se odustane od formiranja nezavisne komisije za utvrđivanje istine o ubistvu braće Ilije, Agrona i Mehmeda Bitići, inače američkih državljana veoma, jer, ističe, istragom tog slučaja treba da se bave profesionalci, odnosno državni organi.
“Sada sam ja na čelu tima. Niko nije smenjen. Nije smenjen ni zamenik tužioca Dragoljub Stanković, već je pridodat još jedan zamenik, kako bi se pojačao rad na predmetu”, rekao je Vukčević.
Prema njegovim rečima, važna je i promena u sastavu policijskog tima, jer su, kako je objasnio, određeni policajci prenosili informacije eventualno osumnjičenima.
Ipak, ukazuje tužilac, opstrukcije u istrazi i dalje ima.
“Mafijaški princip omerte kod nas je pojačan deset puta, jer ova naša omerta je, na žalost, veoma jaka među bivšim policajcima. Svi su na određeni način, zbog zla koje nas je zadesilo, toliko povezani da jedan drugog drže u šaci i veoma je teško probiti se do nekoga ko će da otkrije sve. Ali, nadam se da ćemo uspeti, jer mislim da smo napravili neke strateške prodore”, rekao je Vukčević.
On takođe ističe da predstavnici izvršne vlasti ne bi smeli, kao što se događa, da komentarišu pomake u predmetu, jer, kaže, objavljivanje bilo kog podatka iz sadašnje faze postupka utiče na tok istrage.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović smatra, međutim, da interne rokade u Tužilaštvu za ratne zločine, koje Vukčević smatra značajnim promanama, neće istragu ovog predmeta približiti kraju.
Po samom ustrojstvu svakog tužilaštva u Srbiji, ističe ona, glavni tužilac nadređen je svom zameniku, i tu postoji stroga hijerarhija, te ne vidi da će ta promena dovesti do nekog suštinskog pomaka.
“Istraga u predmetu braće Bitići ne može napredovati ukoliko Tužilaštvo ne dođe do svedoka, odnosno policajaca koji su u to vreme bili u centru u Petrovom selu, i koji su voljni i spremni da svedoče o tome šta se dešavalo tada. I sigurno je da postoje brojni svedoci tog događaja”, uverena je Orlović.
Kako je istakla, ključ napretka je politička volja, a u prilog tome je navela da su se u postupku protiv dvojice policajaca optuženih za pomaganje u ubistvu braće Bitići, pojedini svedoci iz redova policije ranije otvoreno žalili da je na njih vršen pritisak.
Fatos Bitići, brat Ilija, Agrona i Mehmeda, smatra ispravnom odluku da se ovaj slučaj ne poveri nekakvoj komisiji i takođe ukazuje na značaj svedoka.
“Ubistvo moje braće mogu da reše isključivo državni organi, a ne nezavisne komisije… Da bi ovaj slučaj napredovao, potrebni su svedoci…Priča o komisiji je samo skrenula pažnju svima sa ove činjenice”, rekao je Bitići za “Danas”.
Njegova braća ubijena su u julu 1999, na policijskom poligonu u Petrovom selu, neposredno nakon završetka ratnih operacija na Kosovu.
Oni su se borili u sastavu “Atlantske brigade” OVK, a bili su američki državljani, rođeni u Čikagu.
Pri ulasku u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, na teritoriju Kosova ušli su iz Albanije, bez evidencije kod državnih organa.
Tela Agrona (23), Mehmeta (21) i Ilije Bitići (25) nađena su 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom selu kod Kladova sa još 67 muškaraca i sedam žena.
Fatos Bitići čvrsto veruje da će se istina o ubistvu njegove braće utvrditi.
„Majke Srebrenice” su neočekivano lepo dočekale premijera Srbije 11. jula 2015. godine u Potočarima – zagrlile ga i na odelo mu prikačile cvet Srebrenice, koji ne dele širokih ruku. „Ovo nije bio napad na Vučića, već na nas, na naše dostojanstvo”, rekla je uvažena Munira Subašić, pre nego što se premijer vratio u Srbiju nakon verbalnog i fizičkog napada tokom komemoracije i dženaze 136 žrtava.
Inicijativa srpskog premijera Aleksandra Vučića o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje proizvodi raznolike reakcije širom regiona. I nakon odbacivanja te ideje od strane kosovskog šefa diplomatije i potpredsednika vladeHašima Tačija, kao i hrvatskog premijera Zorana Milanovića, Vučić ne samo da nije odustao od te ideje nego je i najavio da će je zvanično izneti na bečkom samitu o Zapadnom Balkanu krajem avgusta. 
Nisam sigurna, a želela bih da verujem, da je premijer svestan da pomirenje i suočavanje sa prošlošću nije samo odlazak u Srebrenicu, nego proces koji treba da traje 365 dana u godini 
