Povodom tužne obljetnice opsade, pada i zločina u Vukovaru i Škabrnji (18. studeni 1991. – 18. studeni 2015.), Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću donosi pregled činjenica u kontekstu rješavanja sudbine nestalih kao i (ne)procesuiranih ratnih zločina.
Predstavnici EU i međunarodnih institucija teže da pomirenje svedu na neke formalne postupke poput potpisivanja međudržavnih sporazuma i organizovanje poseta, dok političari u regionu kada govore o pomirenju govore o uslovima za taj proces, istaknuto je na debati u Medija centru u Beogradu.
Protiv načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića i još tri lica u toku je predistražni postupak Tužilaštva za ratne zločine na osnovu krivične prijave Fonda za humanitarno pravo, saznaje Danas. Reč je o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u selu Rezale na Kosovu i skrivanju tela žrtava. Kako saznajemo, Tužilaštvo sada proverava navode iz krivične prijave, koju je FHP podneo u oktobru, i to “prikupljanjem potrebnih podataka i obaveštenja”.
Na haškom suđenju (ICTY) zapovjedniku Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću dvodnevni iskaz je dovršio ratni tajnik tzv.Republike Srpska Krajina (tzv.RSK) i današnji predsjednik udruge Veritas Savo Štrbac.
Šovinizam, primitivizam i neznanje ne idu jedno bez drugog. To je tako vazda bilo. Pa i u slučaju vandalskog rušenja vjerskih objekata.
Piše: Dragoljub Draža Petrović
Viši sud u Beogradu oslobodio je u četvrtak u ponovljenom prvostepenom postupku Bobana Pop Kostića, nekadašnjeg pripadnika Vojske Republike Srpske, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u logoru Luka u Brčkom.
Tužilačka strategija, koja će detaljno obraditi nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine, biće usvojena nakon Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Prvi nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina trebalo bi da bude objavljen krajem novembra, nakon čega će biti započeta javna rasprava, rečeno je Danasu u Ministarstvu pravde.
Na suđenju dvojici srpskih vojnika, optuženih za ubistvo 27 osoba u kosovskom selu Trnje 1999. godine, jedna svedokinja je izjavila kako su pripadnici Vojske Jugoslavije ubili njenog sedmogodišnjeg sina.
Iskustva društava koja su prošla kroz periode obeležene sistemskim kršenjem ljudskih prava pokazuju da je za uspešnu tranziciju ka demokratskom poretku neophodno uspostavljanje jakih institucija, čije će profesionalno i nezavisno delovanje na duži rok dovesti do obnove njihovog kredibiliteta u javnosti i ponovnog uspostavljanja poverenja građana u pravni poredak. Ključni instrumenti za postizanje ovih ciljeva su procesuiranje odgovornih za ratne zločine, i uklanjanje iz institucija (vetting[1] i lustracija) pojedinaca nedostojnih vršenja javne funkcije, zbog njihove uloge tokom ratnih sukoba.