Srbija (opet) pere ruke od srebreničkog genocida

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je u Srbiji odnos prema genocidu u Srebrenici. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno parvo, i Goran Miletić, direktor za zapadni Balkan međunarodne organizacije Branioci građanskih prava.

Bilo je reči o tome zašto će u novom krivičnom zakonu Srbije biti kažnjivo negiranje genocida u Kongu, dok to isto ne važi za genocid u Srebrenici, kako se sudovi u Srbiji koji sude ratne zločine trude da se nijedan takav zločin ne poveže sa državom, kako su po zvaničnim tumačenjima za srpske ratne zločine odgovorni jedino kriminalci, o apsurdnoj tezi da bi priznavanje genocida u Srebrenici značilo da je ceo srpski narod genocidan, da li je vlast Borisa Tadića bila spremnija od Vučićeve da prizna istinu o Srebrenici, kako je zaboravljen stravični snimak na kome pripadanici paravojne jedinice Škorpioni ubijaju šestoro Srebreničana, ko finansira kampanju negiranja srebreničkog genocida, kao i o tome šta stoji iza predloga Milorada Dodika da se formira međunarodna komisija o Srebrenici.

„Splavarenjem“ do logora

Povodom objavljivanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo, o logorima Šljivovica i Mitrovo polje govore bivši logoraši Senad Jusufbegović, Amir Omerspahić i Murat Tahirović. Razgovor vodila Svetlana Lukić. PDF izveštaja

FHP: Istražiti zločine nad Bošnjacima u logorima u Srbiji

Fond za humanitarno pravo zatražio je od Tužiteljstva za ratne zločine Srbije pokretanje istrage o zločinima u logorima Šljivovica i Mitrovo polje u toj zemlji. Navode da je 800 Bošnjaka iz Žepe bilo izloženo torturi i mučenju od jula 1995. do aprila 1996. godine, a da za to još niko nije odgovarao. Tužiteljstvo je prije tri godine odbilo kaznenu prijavu Fonda, ali je kasnije utvrđeno kako ni jedan od svjedoka logoraša nikada nije saslušan.

Zašto nema odgovornih za torturu muškaraca iz Žepe?

Stalno su se čili jauci i plač zbog batina koje smo dobijali. Oni u izolacionim sobama bili su crni od batina.

Davali su nam kriščice hleba, konzervu ribe, poparu punu crva. Prozivani smo na ispitivanja, obično noću. Nismo smeli da gledamo kroz prozor, imali smo srpska, uzeli su nam novac… Bili smo prepušteni na milost i nemilost – ispričao je prisutnima u beogradskom Medija centru, Senad Jusufbegović, bivši zatočenik logora Šljivovica i Mitrovo Polje.

Nevladine organizacije predstavile podatke o broju ubijenih tokom ex-YU ratova

Nakon Zagreba i Sarajeva, predstavnici nevladinih organizacija Centar za suočavanje s prošlošću Dokumenta iz Hrvatske, Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje iz Sarajeva, organizovali su u Beogradu javno predstavljanje najnovijih rezultata dokumentovanja ljudskih gubitaka u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije i mapiranje logora na teritoriji BiH.

Ljudski gubici u ratovima u bivšoj Jugoslaviji: Žrtava se sećati po imenima, ne po brojevima

Nakon Zagreba i Sarajeva, u Beogradu su 15. decembra 2016. godine predstavljeni rezultati popisa ljudskih gubitaka tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, na Kosovu, delimično Bosni i Hercegovini (BiH), kao i mesta zatočenja tokom oružanog sukoba u BiH. Prema dosadašnjem istraživanju, tokom rata na Kosovu ubijeno je ili nestalo 13.535 osoba, tokom ratova u Hrvatskoj i BiH ubijeno je ili nestalo 2.057  državljana Srbije i Crne Gore, dok je oko 160.000 državljana BiH bilo zatočeno u logorima koji su se nalazili širom ove zemlje.

Utvrđen identitet više od 25.000 žrtava u bivšoj Jugoslaviji

Koalicija REKOM nastoji utvrditi činjenice o počinjenju ratnih zločina i sastaviti poimenični spisak žrtava vojnika i civila.

Cilj prezentacije istraživanja ljudskih gubitaka i zatočeničkih objekata u vrijeme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije Koalicije REKOM jest podrška mandatu Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i poimeničnom popisu svih žrtava vojnika i civila, javlja Anadolija.

Prema riječima Nataše Kandić, osnivača Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, glavni akcent u prezentacijama ovog je puta stavljen na šanse i zagovaranje da inicijativa REKOM bude uključena u Berlinski proces, čiji se četvrti samit održava sljedeće godine u Rimu.

Na suđenjima pred Haškim tribunalom utvrđen je identitet između 8.000 i 9.000 žrtava ratnih zločina

Odložen početak suđenja za Srebrenicu: Proceduralna greška ili opstrukcija odbrane?

Suđenje osmorici bivših pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS) zbog ratnog zločina nad civilima nakon pada Srebrenice, nije počelo u Specijalnom sudu u ponedeljak, jer je odbrana zatražila izuzeće Sudskog veća. Zastupnici optuženih, koji se terete za učestvovanje u streljanju više stotina Bošnjaka u hangaru „Kravica“, kažu da je Sudsko veće prekršilo procedure, jer odbrani nije dostavilo identitete zaštićenih svedoka.

Punomoćnici oštećenih strahuju da je ovo uvod u opstrukciju procesa, a za porodice žrtava ovo je dokaz da pravni sistem u Srbiji ne funkcioniše.

Presuda Mladiću udarac negiranju zločina u BiH

Tužioci su nastojali da Mladića, uz Radovana Karadžića, prikažu kao jednog od dva gospodara života i smrti na delu teritorije BiH

U završnim rečima na suđenju Ratku Mladiću, tužioci su nastojali da optuženog, uz Radovana Karadžića, prikažu kao jednog od dva gospodara života i smrti na delu teritorije BiH koji su tokom rata kontrolisali bosanski Srbi.

To je između ostalog ilustrovano snimkom iz bratunačkog hotela “Fontana” na kojem Mladić predstavnicima lokalnog bošnjačkog stanovništva nudi da izaberu hoće li “opstati ili nestati”. Nestalo ih je, po tvrdnjama tužilaštva, oko 8.000, i naknadno su pronađeni u primarnim i sekundarnim masovnim grobnicama u istočnoj Bosni – ističe za Danas Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Nemanja Stjepanović za Kažiprst B92 o odnosu Srbije prema činjenicama utvrđenim pred Haškim tribunalom

O završnim rečima u procesu Mladiću, ali i o samom Tribunalu, njegovom funkcionisanju i roku trajanja, u Kažiprstu govori Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, koji je, takođe bio i dugogodišnji izveštač iz Tribunala. S njim razgovara Suzana Trninić.