Stjepanović: ‘Velika Srbija’ nije moguća bez masovnih zločina

Vojislav Šešelj pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti. Presudu je izrekao Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova, i time okončao najduži proces pred Haškim tribunalom.

Naš gost je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.

Srpsko tužilaštvo ignoriše porodicu ubijene Ajše Šabanović

Ilir Bitići za N1: Vučić je obećao da će slučaj biti rešen

Devetnaest godina nakon nestanka trojice braće Bitići, američkih državljana poreklom s Kosova, i dalje nema odgovora na ključno pitanje – ko je naredio njihovo ubistvo i ko je pucao u njih. Te odgovore i dalje traže njihova braća Fatos i Ilir, uz podršku američke administracije, koja ne odustaje od insistiranja da Srbija pronađe odgovorne.

Pravda se ostavlja za sutra ili malo sutra

Javni čas o zločinima srpskih snaga na Kosovu

Haški tribunal je sa završetkom rada za sobom ostavio ogromnu građu. I ona bi trebalo da bude početak, a ne kraj priče o prošlosti.

“Umesto toga, danas u Srbiji imamo opšti povratak ljudi koji su učestvovali u činjenju masovnih zločina, povratak čak i haških osuđenika na javne funkcije, instaliranje tih ljudi kao moralnih autoriteta ovog društva. Taj kancer nas polako jede i ovo će trajati. Ako se ne desi nešto neočekivano, ova društva će se polako pripremati za nove sukobe koje bi lako mogla da povede generacija koja se samog sukoba ne seća i koja nema to iskustvo, ali ima sve te informacije katastrofalne pouzdanosti.”

Bez dokaza za zločine bivših komandanata OVK-a

Zašto i pored zaključaka Haškog tribunala o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) glavni komandanti te formacije, koja se suprotstavila vojno-policijskim snagama Srbije tokom rata u periodu 1998-1999. godine, nisu osuđeni za ratne zločine?

Bila je to tema javnog časa, u okviru interaktivne izložbe “Slučaj Kosovo 1998-1999.”, koji je u Beogradu održao Bekim Bljakaj, iz Fonda za humanitarno pravo Kosova, koji se u svom izlaganju fokusirao na slučajeve Ramuš Haradinaj i drugi, te Fatmir Ljimalj i drugi, u kojima su prvooptuženi pravosnažno oslobođeni pred Haškim trubunalom.

Nevladine organizacije: Nacrt strategije za ratne zločine Srbije ima ozbiljne nedostatke

Nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji 2018-2023. ne definiše prioritete procesiuranja, indikatore kojima bi se merio uspeh strategije, kao ni rokove za ostvarenje njenih ciljeva, smatraju neke nevladine organizacije u Srbiji.

evladine organizacije u Srbiji uputile su kritike na sadržaj nacrta Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina koja se odnosi na period 2018-2023. godine. NVO-i smatraju da ovaj nacrt strategije, do čije je kopije BIRN došao u posed, ne tretira na adekvatan način kontinuirani neuspeh zemlje u procesuiranju visokorangiranih osumnjičenih lica.

Zajedno su ubijeni, zajedno nek počivaju

Centar za zaštitu ljudskih prava i toleranciju – Polimlje, iz Prijepolja podneo je Zahtev opštini Prijepolje da se na spomeniku otetih i ubijenih Bošnjaka sa voza u Štrpcima 27. februara 1993. godine, upišu imena svih žrtva, ne samo imena ubijenih Prijepoljčana, opštine na jugozapadu Srbije kod granice sa Crnom Gorom.

U zahtevu koji je upućen opštinskom rukovodstvu navodi se da nije humano prema žrtvama koje su otete, mučene i ubijene, da se dele prema teritoriji, baš kao što nije humano žrtve deliti prema drugim osobenostima.

U Srbiji, posebno u vojnim institucijama, ima dokumentacije za rješavanje sudbine nestalih

Traži se memorijal za masovne grobnice u Batajnici

Samo pet odgovora stiglo je Inicijativi mladih za ljudska prava na poziv upućen kandidatima za lokalne izbore u Beogradu da se izjasne o predlogu o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici.

Od 24 izborne liste inicijativu o Memorijalnom centru u Batajnici na mestu gde je pre 18 godina otkrivena masovna grobnica sa telima kosovskih Albanaca, podržali su Republikanska stranka, Grupa građana „Šta radite, bre“, Liberalno demokratska partija, lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković u svoje ime, navodeći da za odluku Pokreta i izborne liste „nije bilo vremena u roku do kog je odgovor tražen“, a Pokret obnove kraljevine Srbije zatražio je od Inicijative mladih „plan i činjenice vezane za izgradnju memorijalnog obeležja, kako bi u Skupštini Beograda mogli da zastupaju i njihove interese“.