Sedmogodišnjak koji je preživio strijeljanje danas je sam čovjek i želi sresti čovjeka koji ga je spasio iz ralja smrti.
Dijete, obamrlo od straha nekako rukama razgrće mrtve, milimetar po milimetar, preko tijela, kroz tijela svoje rodbine, komšija, kroz svo to meso izranja na svjetlost. Uspravlja se i vidi ljude naoružane kako ga gledaju.
„Iz te gomile mrtvih ljudi, gdje se puše, to više ne liči na ljude to je gomila mesa, iz te gomile mesa izlazi dječak od pet – šest godina. Izlazi živo biće i kreće se prema putu tom gdje stoje momci s automatskim puškama, koji su završavali to što su završavali, i dijete ide prema njima. I muk je. Sva vojska i sva policija, ti momci koji su olako pucali, a neki su to rado radili, spustili su puške. Dijete je bilo prekriveno dijelovima utroba ostalih pogubljenih“, započeo je u Haagu 2007. godine svoju priču zaštićeni svjedok, bivši vozač Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske.
TE HLADNE hladne večeri u jednom prosincu prije točno dvadeset i pet godina dvanaestogodišnja učenica zagrebačke Osnovne škole „August Šenoa“ Aleksandra Zec, vratila se iz škole i u svojoj sobi radila vjerojatno što djeca njene dobi i inače rade, slušala muziku, pisala domaću zadaću za sutra ili preslagivala ormar s garderobom.
Njen brat Dušan i sestra Gordana spavali su u drugom dijelu kuće. Njen otac, imućni zagrebački mesar, u kuhinji je zbrajao račune koje treba platiti, a majka, vlasnica kafića na Trešnjevki kuhala je ručak za sutra. Jedna posve normalna i obična večer u prosincu. Jedne posve normalne i obične obitelji kakve žive svojim mirnim životima svuda oko nas.
Od oktobra 2008. kada je formirana Koalicija za REKOM, traje jedinstvena akcija civilnog društva za osnivanje međudržavne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i sačinjavanje registra žrtava u vezi sa ratovima 1991- 2001. na području nekadašnje SFRJ.
Ne želim da spekulišem da li je odluka o neprimanju Kosova u Interpol rezultat „uspešnog srpskog lobiranja“, ali mene je sramota koliko je Srbija opsednuta naopakom strategijom da koristi sva, i prljava, sredstva kako bi sprečila učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.
Septembar 1991. godine, tenkovi zasuti cvećem po Novom Beogradu, beskrajni večernji dnevnici i njihovi dodaci, slike smrti, paleži, reči mržnje – i uvek na onoj drugoj strani krivci. Naši se bore herojski na svim frontovima.
Aktivistkinje organizacije Žene u Crnom obeležile su u centru Beograda Dan sećanja na žrtve u Vukovaru preformansom pod nazivom „Vukovar-ubijanje jednog grada“. Na današnji dan pre 27 godina posle tromesečne opsade grada pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije i srpskih paravojnih formacija ušle su u Vukovar.
Aktivistkinje Žena u crnom u 17 sati ispisali su na podu solju “Vukovar” i zapalile sveće.
Razvile su velike transparente sa natpisom “Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru” i “Odgovornost”, kao i manji transparent na kojem je pisalo “Vukovar (1991-2018), JNA je držala pod opsadom Vukovar 87 dana, ubijeno je 1.000 civila, 25.000 ranjeno, a nesrpsko stanovništvo je proterano”.
Ispostavi li se da premijerka Srbije Ana Brnabić o ekonomiji zna koliko o ratnim zločnima i da ekonomska pitanja promišlja kao ratne devedesete, teško toj ekonomiji, teško Srbiji. U prekjuče objavljenom intervjuu za Dojče vele (Tim Sebastijan, Zona konflikta) oslikala je sebe kao nadobudnu ignorantkinju nespremnu na reforme u koje se kune, skloniju šibicarenju nego istinskom ispunjavanju zahteve EU na putu ka priključenju, nadajući se da će evropski partneri poput pinkovima i informerima anesteziranog domaćeg biračkog tela vremenom početi da za istinu uzimaju stotinu puta izgovorenu laž.
Odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosom vlasti Srbije prema nedavnoj ratnoj prošlosti, premijerkin pristup tokom intervjua bio je sledeći – pohvaliti se neverovatnom neistinom, zatim izbegavati odgovore koliko god je moguće i, kad se više nema kud, ponavljati iznova i iznova neistinu izrečenu na početku.
Viši sud u Beogradu je 30. jula 2018. godine primio tužbu hrvatskog državljanina Dragutina Guzovskog protiv Republike Srbije, zbog naknade štete u iznosu od 6.000.480 dinara (oko 50.500 evra), potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u ovoj pravosudnoj instituciji.
Guzovski je podneo tužbu zbog toga što je tokom rata u Hrvatskoj 1991. godine bio odveden u logor na teritoriji Srbije.
Осуђени ратни злочинци све су активнији у јавном животу Србије, али и других земаља Балкана – Хрватске, Косова и Босне.
Ратни дневник генерала Небојше Павковића, који је пред Хашким трибуналом осуђен за злочине на Косову и тренутно је на издржавању казне, објавио је и промовисао медија центар српског Министарства одбране прошлог месеца.
Још један осуђеник за ратне злочине Веселин Шљинанчанин је пре годину дана говорио на трибини Српске напредне странке у Бешкој, а пре само недељу дана у једном српском таблоиду на насловној страни коментарисао је: „Морамо бити спремни за нови рат”, као и „Албанци и Хрвати спремају удар на Србе”.
