Početak potrage za nestalim osobama tokom ratnog sukoba 1999. godine na Kosovu govori o postojanju političke volje, ocenila je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) i koordinatorka REKOM mreže pomirenja.
Demostat je za potrebe dnevnog lista Danas uradio istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz 1990-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženim za ratne zločine“.
Pitanje nestalih, a ima ih sa obje strane, deo je i pregovora Srbije i Kosova, a prisustvo međunarodnih predstavnika i finansijska injekcija govori da postoje i pritisci sa te strane da se otkriju preostale grobnice i pitanje nestalih reši. Najavljuje se čak pretraga vojnih arhiva.
Spomenik srednjevekovnom vladaru Stefanu Nemanji u okviru projekta „Beograd na vodi“ predstavlja pokušaj vlasti u Srbiji da obnovi mitove „o staroj slavi i zlatnom dobu“ – jedan je od zaključaka onlajn diskusije „Izgradnja nacionalnog ponosa“.
U noći između 11. i 12. decembra 1991. više pripadnika 130. brigade Hrvatske vojske (HV) upalo je u kuću Andrije Bukvića u selu Paulin Dvor kod Osijeka i kao odmazdu zbog smrti saborca likvidirali 18 civila – 17 Srba i jednog Mađara.
Inicijativa za dokumentovanjem ratnih zločina počinjenih na Kosovu, koji će biti arhivirani u okviru novog državnog Instituta za istraživanje ratnih zločina, ponovo je pokrenuta.
Formiranje ovog Instituta je podržala Vlada Kosova na sednici održanoj u ponedeljak (7. decembar) na predlog ministra pravde Seljima Seljimija (Selim Selimi).
Najpre će biti formirana radna grupa, čije će članove odrediti ministar pravde Seljimi a potom će se izraditi analiza na osnovu koje će biti uspostavljeni mehanizmi za istragu ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.
Na Kosovu je 31 muškarac dobio status žrtve seksualnog nasilja tokom rata 1998-1999. godine. Većina okleva da govori o tom iskustvu. RSE je razgovarao sa jednim od njih.
PAŽNJA: Ovaj materijal može biti osetljiv za pojedine osobe
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
Do danas je pred srpskim pravosuđem za zločine počinjene u logorima procesuirana samo jedna osoba, kaže istraživačica Jovana Kolarić.
Predstavnik koalicije Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka u Skupštini Srbije Šaip Kamberi (Shaip) pozvao je građane Srbije da potpišu peticiju za izgradnju Memorijalnog centra u Batajnici, na mestu na kome je pronađena masovna grobnica sa telima Albanca sa Kosova.
Kamenolom “Kiževak” u opštini Raška u blizini granice sa Kosovom, peta je lokacija u Srbiji na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Još nije poznat broj tela koja su na tom mestu pronađena 16. novembra. Viši sud u Beogradu je dva dana kasnije doneo naredbu za njihovom ekshumacijom. Kada će ona početi, “biće naknadno utvrđeno”, rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u tom sudu.