(Ne)dovrseni posao je dokumentarni film televizije B92 koji govori o zločinima na Kosovu 37. odreda Posebne jedinice policije Srbije. Fond za humanitarno pravo podneo je početkom marta 2009. krivičnu prijavu protiv pripadnika 37. odreda PJP za ratne zločine na Kosovu.
MINUTA ZA MRTVE
Kad su samo bombe pametne: Polsedice rata
Kad Srbija ni deset godina kasnije ne želi znati, kad 2009. godine još uvijek vjeruje da je zlo počelo s naoružavanjem OVK 1998, da su prve kasetne bombe u povijesti ratovanja pale na Srbiju i da su sirene šutjele prije proljeća 1999, kad i dalje šuti o svemu što se događalo drugima i drugdje, ona zapravo šuti o sebi. Deset godina šutnje o Drugima završilo je minutom šutnje nad grobovima Svojih. Snažan osjećaj nepravde koji je pritom i ove godine bio jači od suosjećanja, jest loš osjećaj uvrede za djecu koja su ginula proljeća 1999. godine
Piše: Boris Dežulović
Izvor: RTV Mostar
Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.
Izvor: Mondo
Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”.
Izvor: E-Novine
Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je u nedelju zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”
U saopštenju FHP navodi se da je, prema više nezavisnih izvora, na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10.000 Albanaca.
Izvor: Radio-televizija Vojvodine
Države bivše SFRJ nemaju sluha za žrtve u ratovima od 1991. do 1999. godine, već pažnju uglavnom posvećuju počiniocima zločina, ocenjeno je u Pančevu na debati o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM).
Pod motom obrane zemlje
Zvanična Srbija prećutkuje da su za vreme NATO bombardovanja srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu
Fond za humanitarno pravo podseća da je na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10 000 Albanaca, kako navode više nezavisnih izvora. Presuda Nikoli Šainoviću i policijskim i vojnim generalima obavezuje državu da istraži i kazni počinioce svih masovnih zločina koji su dokumentovani i dokazani na tom sudjenju.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) ocjenila je danas da se prećutkuju albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja 1999. godine.
Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.
Ona je u intrevjuu uredniku ‘Fokusa’ Aliji Behramu uz ostalo govorila o tome koliko su suđenja za ratne zločine doprinijela da se sazna istina o ratnim zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije, te da dođe do katarze u državama nastalim njenim raspadom.
Izvor: Međunarodna politka
Centar za studije globalnog upavljanja Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (The Centre for the Study of Global Governance, London School of Economics and Poltical Science – LSE) i Fond za humanitarno pravo organizovali su 7. februara u Beogradu međunarodni seminar Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde. Cilj konferencije bio je da ponudi kritičku procenu retributivnih strategija tranzicione pravde koju favorizuje Evropska unija, i da ispita potrebu restorativnih pristupa tranzicionoj pravdi i neophodnost regionalnog pristupa. Konferencija je nastojala da ponudi i akademski i praktični pristup ovim problemima, te su svoje nalaze predstavili kako univerzitetski istraživači, tako i predstavnici nevladinog sektora i iskusni novinari sa međunarodnom reputacijom. Ključna poruka ovog skupa bila je da Evropska unija nema strategiju sprovođenja tranzicione pravde i primenjuje politiku uslovljavanja, koja se svodi na saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.