Grupa nevladinih organizacija i pojedinaca iz regiona, među kojima su Fond za humanitarno pravo Srbije i Kosova i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske i Srbije, uputila je pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-munu, u kojem traže da UN preispita slučajeve koji su, kako navode, doprineli slabljenju kredibiliteta Haškog tribunala.
Politička presudu srbijanskog pravosuđa Albancu nakon fingiranog suđenja – za razliku od nevinih koji se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, Mark Kašnjeti se nije našao ni na kakvom mestu koje bi trebalo da bude predmet interesovanja tužilaštva, pa čak ni tako jadnog kakvo je srbijansko za ratne zločine *Medijsku baražnu vatru ispalio je gomilom neopevanih laži – uža specijalnost – portparol Tužilaštva Bruno Vekarić, Tadićev nesuđeni ministar pravosuđa, koji pred kamerama od fotografije napravio zvučni film * Nataša Kandić: Vređaju se poznate žrtve i nestali, a od trinaest hiljada poginulih na Kosovu u vreme intervencije NATO sedam hiljada je žrtava ratnih zločina. Sve ostavlja gorak utisak da je reč o pravosudnom izrugivanju žrtvama
Beogradska nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) podnela je krivičnu prijavu za ratne zločine protiv četvorice policajaca zbog sumnje da su 1999. godine u Vučitrnu na Kosovu počinili ubistvo devet Albanaca.
Senad Jusufbegović je imao 17 godina kada je jula 1995. godine, sa ocem i grupom ljudi sa područja Srebrenice preplivao Drinu, bežeći od pokolja. Graničari vojske tadašnje Jugoslavije su ga uhapsili na obali i odveli u Jagošticu. Iz Jagoštice je sproveden u logor u Šljivovici. Policajci su ga tukli svaki put kada bi odlazio u toalet. Iz Šljivovice je nakon nekoliko dana prebačen u Mitrovo Polje. Tamo je bio više puta ispitivan i prebijan. Stražari su ga primoravali da koristi srpsko ime i da peva četničke pesme. U februaru 1996. godine, Senada su policajci ponovo prebacili u Šljivovicu. Oslobođen je 10. aprila 1996. godine.
Učinak Srbije u tranzicionoj pravdi je poražavajući, o obeštećenju nije razmišljala nijedna postpetooktobarska politička elita, a sudovi su izvor dubokog nerazumevanja kulture ljudskih prava i pravno-političkih načela na kojima počivaju
Odšteta koja se dodeljuje žrtvama mučenja i zlostavljanja u ratovima devedesetih je mizerna, suđenja su duga, a država pokušava da zataška svoju ulogu u sukobima, stoji u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
Sudovi u Srbiji i dalje u najvećem broju slučajeva odbijaju zahteve žrtava za obeštećenjem, proglašavajući ih zastarelim ili zbog toga što ne prihvataju dokaze koje prilažu žrtve, ključna je ocena iz najnovijeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo posvećenom sudskim procesima u kojima su žrtve ratova tokom devedesetih pokušavale da ostvare svoje pravo na reparaciju.
Beograd – Sudski postupci za ostvarivanje prava na materijalne reparacije traju u proseku pet godina. Ovako dugo trajanje sudskih postupaka, prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja kršenje prava na pravično suđenje, ističe se u izveštaju „Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji“, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo. Sandra Orlović, direktorka FHP-a, kazala je da je utisak da na društveno-političkoj agendi političke elite i institucija ne postoji pitanje uspostavljanja pravde za žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedesetih za koje su odgovorni pripadnici oružanih snaga Srbije.
Pozitivni pomaci u dijalogu Beograda i Prištine osete se i u realnosti, iz medija je nestao neprijateljski jezik prema Kosovu, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa bivša direktorka Fonda za humanitarno prava i zagovaračica REKOM-a Nataša Kandić. Dodaje da je priznanje Vlastimira Đorđevića, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije, o postojanju masovnih grobnica važno, za porodice, za društvo, za budućnost regije, ali njegovo pokajanje moraju da prate i dela, u ovom slučaju da iznese podatke o masovnim grobnicama.