Silovanja u ratu: Kako od stigme do pravde?

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije više desetina hiljada ljudi pretrpelo je seksualno nasilje, među kojima je najviše žena. Stigma koja prati žrtve seksualnog nasilja posledica je odsustva reparacije za žrtve i drugih vidova sistemske podrške. Govornici na konferenciji Fonda za humanitarno pravo pod nazivom Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu saglasni su u tome da je neophodno da pravni i društveni mehanizmi stanu na stranu žrtava i omoguće im dostizenje pravde i isceljenja.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić naglasila je da su žrtve potpuno zapostavljene u pravnom sistemu Srbije i da nijednoj žrtvi seksualnog zlostavljanja tokom rata nije odobren imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete nanete od strane počinioca.

“Pravo žrtava jeste da podnesu imovinsko-pravni zahtev tokom trajanja krivičnog postupka protiv počinitelja, ali ono što se desi u praksi je da one ne dobiju taj proces, već sud žrtve usmeri na parnični postupak tokom kog one gube mehanizme zaštite poput istupanja pod pseudonimom, što ih stavlja u izuzetno nepovoljan položaj jer one često svojim porodicama i okolini nikada nisu rekle da su pretrpele takav oblik nasilja te zbog toga biraju da uopšte ne istupe na sudu”, izjavila je Ivana Žanić

Težak put do pravde za žene žrtve seksualnog nasilja u ratu

Nakon iscrpljujućeg krivičnog postupka žrtve seksualnog nasilja u ratu su prinuđene da svoje pravo na reparaciju ostvare u još jednom dugotrajnom parničnom postupku, pa je to razlog zašto mnoge žrtve odustaju od daljeg postupka, istakla je Ivana Žanić izvršna direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo iz Beograda.

Reparacija, odnosno novčana naknada za žrtve seksualnog nasilja u ratu, kao i problem sa parničnim postupkom gde su žrtvama nezaštićeni identiteti, neki su od problema koje su istakli učesnici konferencije “Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu”, koju je organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) organizovao 15. juna.

Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o “selektivnoj pravdi”

Iz zvaničnog Beograda gotovo da nema reakcija na pravosnažnu presudu Ratku Mladiću, kojom je potvrđena kazna doživotnog zatvora za nekadašnjeg komandanta Vojske Rebublike Srpske zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da presudu neće da komentariše, već da će o njoj govoriti predsednik Srbije, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava masakra, ali nije direktno komentarisao presudu Mladiću. Umesto toga, rekao je da je Srbija izručila Haškom tribunalu sve protiv kojih je podignuta optužnica, uključujući visoke zvaničnike, ali i podsetio na oslobađajuće presude u slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine, Nasera Orića, bivšeg komandanta Armije RBiH u Srebrenici, i nestanak svedoka u slučaju Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta OVK.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO I SANDŽAČKI ODBOR ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

Zločin u Kukurovićima – zločinci  bez osude, žrtve bez pravde

Dana 18. februara 2021. godine navršava se 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor)  podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.

Srbija: Zatražena kazna zatvora za bivšeg policajca

Tužilaštvo za ratne zločine je od Višeg suda u Beogradu zatražilo da osudi bivšeg pripadnika rezervnog sastava policije Milorada Jovanovića zbog mučenja civila na području Sanskog Mosta u Bosni i Hercegovini.

Kandić za N1: Mladić je u Srbiji prestao biti važan kad je postao senilan i star

Srbija ne ide u pravcu da se priznaju žrtve da se tretiraju na jednak način, pa je potpuno besmislena priča da li će Srbija danas ili sutra priznati da li se neko aktivistički bvio tim, mišljenja je srbijanska aktivistica za ljudska prava Nataša Kadnić, koja je gostovala u emisiji “Izvan okvira” N1 televizije.

“Mnogo je bitnije da Srbija prizna odgovornost i da ne prećutkuje sudske činjenice; da te činjenice koje se odnose na ratne zločine koje su izvršili pripadnici oružanih snaga Srbije, policije, vojske, raznih formacija – da se to prizna, to je najbitnije”, kazala je u programu N1 televizije Nataša Kadnić, aktivistica i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

Apelacioni sud preinačio presudu u slučaju Lovas: Dvojica optuženih oslobođena, ostalima ublažene kazne

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prevostepenu presudu i za ratni zločin u selu Lovas oslobodilo Željka Krnjajića i Milana Devčića koji su prvostepenom presudom osuđeni na osam i sedam godina zatvora. Istovremeno, Saša Stojanović je suođen na šest godina zatvora, Darko Perić i Radovan Vlajković na po četiri godine, dok su Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević i Zoran Kosijer osuđeni na kazne od po tri godine zatvora, saopšteno je na sajtu Apelacionog suda.

(Ne)moć presuda za ratne zločine

Pred Haškim tribunalom osuđeni su najviši predstavnici Srbije, a u Beogradu je izrečeno petnaestak pravosnažnih presuda za zlocine na Kosovu. DW podseća na neke.

Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja…

Tokom rata na Kosovu počinjeni su ratni zločini, ubistva, vršena su silovanja, ljudi proterivani, uništavana je imovina. DW donosi podatke i podseća. Tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.500 ljudi. Ove podatke daju razne kosovske institucije, ali najbolje su evidentirani podaci Fonda za humanitarno pravo, predstavljeni u Knjizi Sećanja na Kosovo (LKK) o svim zločinima na Kosovu nad svim etničkim zajednicama.

Uspomene na djecu ubijenu u ratnom Sarajevu uskoro u jednoj sobi

Ovo je njena prva i jedina kutijica za nakit koju je imala. U njoj je gumica za kosu, par šnalica, prsten i lančić koji smo joj poklonili, njen tata i ja. Bila je “prava djevojčica”. Voljela je skijanje, more i mnogo je voljela da crta. Danas bi vjerovatno bila umjetnica.

Ovako o svojoj desetogodišnjoj kćerki Tini Pekez priču počinje njena majka Ajša.