Domovi kulture – mesta u kojem se neguje kultura poricanja ratnih zločina

Za 9. septembar 2021. godine na dečijem odeljenju biblioteke „Dositej Novaković“ u Negotinu bila je zakazana promocija knjige Veselina Šljivančanina „Ovo je moja zemlja ovde ja komandujem“. Iako biblioteka na kraju  nije dozvolila promovisanje Šljivančaninove knjige u svojim prostorijama, i dalje ostaje pitanje da li je ratnim zločincima mesto u javnom prostoru, odnosno u ustanovama kulture u kojima pred mnogobrojnom publikom predstavljaju svoja dela u kojima se, u većini slučajeva, negiraju utvrđene činjenice o događajima iz ratova 90-tih.

Da bismo odgovorili na ovo pitanje prvo je potrebno da se podsetimo ko je Veselin Šljivančanin. Šljivančanin je tokom rata u Hrvatskoj bio major Jugoslovenske narodne armije i oficir za bezbednost 1. gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug. U predmetu koji je poznat kao „Vukovarska bolnica“ Šljivančanin je zajedno sa Miletom Mrkšićem i Miroslavom Radićem pred Haškim tribunalom optužen za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio progon Hrvata i drugih nesrba koji su se, nakon pada Vukovara, nalazili u vukovarskoj bolnici. Šljivačanin je 2003. godine uhapšen u svom stanu u Beogradu i isporučen Haškom tribunalu, a pravosnažna presuda je doneta 2009. godine. Nakon preispitivanja presude 2010. godine mu je izrečena kazna zatvora od 10 godina za pomaganje i podržavanje ubistva 194 ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara. U presudi se navodi da je Šljivančanin povukao JNA sa Ovčare, a zarobljenike prepustio teritorijalnoj odbrani i paravojnim formacijama, iako je mogao da predvidi da će oni biti ubijeni.

Ne zna se ko krije važne ratne dokumente Kosova i Srbije

Odnos prema ratnim zločinima važan za pristupanje Srbije Evropskoj uniji

Srbija je i dalje daleko od stvarnog napretka u kontekstu suđenja za ratne zločine, iako se pitanje ratnih zločina nalazi u pregovaračkom Poglavlju 23, jednom od ključnih za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Standardi propisani u Poglavlju 23 podrazumevaju uspostavljanje efikasnog pravnog sistema, koji će se počivati na vladavini prava, eliminisati spoljne pritiske na pravosudni sistem i raditi na prevenciji korupcije. Takođe, naglašava se poštovanje osnovnih prava, kao i prava građana Evropske unije.

Slučaj zatvoren: Smrt osumnjičenih za ratne zločine na Balkanu sprečava postizanje pravde

Godinama nakon završetka ratova vođenih 90-ih godina prošlog stoljeća, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija sporim tempom nastavljaju krivično gonjenje počinitelja ratnih zločina, te uza sve veći broj vremešnih osumnjičenih koji se razbolijevaju ili umiru, u nekim predmetima presude vrlo vjerovatno neće ni biti izrečene.

Ključne činjenice o odnosu Srbije prema ratnim zločinima

Odnos države Srbije prema sopstvenoj odgovornosti tokom ratnih sukoba devedesetih može se posmatrati kroz izjave najviših zvaničnika, sudske postupke pred domaćim sudovima, ali i kroz afirmaciju bivših pripadnika oružanih snaga Srbije koji su pravosnažno osuđeni za zločine nad nesrpskim stanovništvom.

Sjećanje na ugašene živote

Radovi beogradske autorice Jelene Jaćimović danas će biti predstavljeni u Memorijalnom centru Potočari, a tradicionalni Marš mira kreće iz Nezuka

Silovanja u ratu: Kako od stigme do pravde?

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije više desetina hiljada ljudi pretrpelo je seksualno nasilje, među kojima je najviše žena. Stigma koja prati žrtve seksualnog nasilja posledica je odsustva reparacije za žrtve i drugih vidova sistemske podrške. Govornici na konferenciji Fonda za humanitarno pravo pod nazivom Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu saglasni su u tome da je neophodno da pravni i društveni mehanizmi stanu na stranu žrtava i omoguće im dostizenje pravde i isceljenja.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić naglasila je da su žrtve potpuno zapostavljene u pravnom sistemu Srbije i da nijednoj žrtvi seksualnog zlostavljanja tokom rata nije odobren imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete nanete od strane počinioca.

“Pravo žrtava jeste da podnesu imovinsko-pravni zahtev tokom trajanja krivičnog postupka protiv počinitelja, ali ono što se desi u praksi je da one ne dobiju taj proces, već sud žrtve usmeri na parnični postupak tokom kog one gube mehanizme zaštite poput istupanja pod pseudonimom, što ih stavlja u izuzetno nepovoljan položaj jer one često svojim porodicama i okolini nikada nisu rekle da su pretrpele takav oblik nasilja te zbog toga biraju da uopšte ne istupe na sudu”, izjavila je Ivana Žanić

Težak put do pravde za žene žrtve seksualnog nasilja u ratu

Nakon iscrpljujućeg krivičnog postupka žrtve seksualnog nasilja u ratu su prinuđene da svoje pravo na reparaciju ostvare u još jednom dugotrajnom parničnom postupku, pa je to razlog zašto mnoge žrtve odustaju od daljeg postupka, istakla je Ivana Žanić izvršna direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo iz Beograda.

Reparacija, odnosno novčana naknada za žrtve seksualnog nasilja u ratu, kao i problem sa parničnim postupkom gde su žrtvama nezaštićeni identiteti, neki su od problema koje su istakli učesnici konferencije “Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu”, koju je organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) organizovao 15. juna.

Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o “selektivnoj pravdi”

Iz zvaničnog Beograda gotovo da nema reakcija na pravosnažnu presudu Ratku Mladiću, kojom je potvrđena kazna doživotnog zatvora za nekadašnjeg komandanta Vojske Rebublike Srpske zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Premijerka Ana Brnabić rekla je da presudu neće da komentariše, već da će o njoj govoriti predsednik Srbije, ali je ocenila da pravda, generalno, nije zadovoljena i da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

Na sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava masakra, ali nije direktno komentarisao presudu Mladiću. Umesto toga, rekao je da je Srbija izručila Haškom tribunalu sve protiv kojih je podignuta optužnica, uključujući visoke zvaničnike, ali i podsetio na oslobađajuće presude u slučaju hrvatskog generala Ante Gotovine, Nasera Orića, bivšeg komandanta Armije RBiH u Srebrenici, i nestanak svedoka u slučaju Ramuša Haradinaja, bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg komandanta OVK.

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO I SANDŽAČKI ODBOR ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA

Zločin u Kukurovićima – zločinci  bez osude, žrtve bez pravde

Dana 18. februara 2021. godine navršava se 28 godina od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatama razrušili bošnjački deo sela Kukurovići u opštini Priboj. Tada je ubijeno troje meštana ovog sela. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor)  podsećaju da ni posle 28 godine institucije države Srbije ne žele da priznaju odgovornost za ovaj zločin, tako što bi kaznile počinioce i obeštetile porodice žrtava i sve meštane koji su ostali bez svoje imovine.