/Informisanje/Aktuelno o tranzicionoj pravdi

Ovo još nije kraj – ovo je samo kraj početka

Ovo još nije kraj – ovo je samo kraj početka

aljazeeta_logoBorba za pravdu nema kraja, ona nije završena kad se uhvate bjegunci, kad se održe suđenja, pa čak ni kada osuđene osobe izdrže svoje kazne – ona se mora voditi svakog dana.

Na komemoraciji povodom genocida u Srebrenici, 11. jula 2023., sjedila sam u bivšoj bazi Ujedinjenih nacija u Potočarima, gdje je prije 28 godina vojska bosanskih Srba počinila užasna zlodjela nad hiljadama ljudi. Vidjevši koliku bol još uvijek osjećaju rodbina i preživjeli, nisam mogla da prestanem misliti na riječi osuđenog ratnog zločinca koje su se prije svega nekoliko sedmica našle u naslovima vijesti u regionu, a koji je izjavio “svaka je sekunda vrijedila” i “sve bih ponovio”.


Share

Veličanje Mladića ‘prijemni’ ispit u Srbiji za dve studentkinje iz BiH

Veličanje Mladića ‘prijemni’ ispit u Srbiji za dve studentkinje iz BiH

Slobodna EvropaU Sarajevu oštri komentari i reakcija tužilaštva, u Beogradu dobrodošlica.

Nakon što su objave dve studentkinje iz Sarajeva na društvenim mrežama, poput podrške osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, stigle do bh. tužilaštva, iz Beograda im je upućen poziv za nastavak školovanja.

To je, kako je rečeno, učinio direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin.

Vulin se od 11. jula nalazi na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Valentina Vujičić i Slađana Todić, studentkinje Fakulteta kriminalistike, kriminologije i bezbednosnih studija Univerziteta u Sarajevu, školovanje će nastaviti na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu.


Share

„U skladu sa stavovima vlasti i 99 odsto opozicije”: Nataša Kandić povodom poziva Vulina dvema studentkinjama iz Sarajeva da studiraju u Beogradu

„U skladu sa stavovima vlasti i 99 odsto opozicije”: Nataša Kandić povodom poziva Vulina dvema studentkinjama iz Sarajeva da studiraju u Beogradu

danas_logoJučerašnja vest da će poziv prvog čoveka BIA Aleksandra Vulina, dve studentkinje iz Sarajeva – Valentina Vujičić i Slađana Todić – koje su optužene da su na dan obeležavanja 28.godišnjice genocida u Srebrenici na društvenim mrežama veličale zločine, osuđene zločince i širile međunacionalnu mržnju, nastaviti studije na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beograd, odjeknula je širom regiona.

Tim povodom danas se oglasila Nataša Kandić, aktivistkinja za ljudska prava i osnivačica beogradskog Fonda za humanitarno pravo sa pitanjem: “Ima li šanse za proteste protiv podrške i veličanja ratnih zločinaca?”.

U svojoj objavi na Tviteru, Kandić je konstatovala da “to što je direktor BIA nagradio dve studentkinje za veličanje osuđenog za genocid je u skladu sa stavovima vlasti i 99 odsto opozicije u Republici Srbiji”. Na kraju je upitala Ima li šanse za proteste protiv podrške i veličanja ratnih zločinaca?


Share

Priznanja krivice i odgode suđenja: Problemi koji prate suđenja za Srebrenicu u Srbiji

Priznanja krivice i odgode suđenja: Problemi koji prate suđenja za Srebrenicu u Srbiji
BalkanInsight_logoIako Srbija procesuira neke bivše pripadnike vojnih i policijskih snaga bosanskih Srba za zločine počinjene tokom masakara u Srebrenici 1995. godine, predmete prate uzastopna odlaganja, a stručnjaci kažu da su konačne kazne neobjašnjivo blage.

Ahmo Ahmić, Azis Ahmić, Salko Avdić i Sakib Bećirović samo su neki od desetina ljudi čiji su posmrtni ostaci pronađeni u masovnoj grobnici na Ravnicama, 20-ak kilometara severozapadno od Srebrenice i šest kilometara od poljoprivrednog skladišta u kojem su pogubljeni pre 28 godina.

Snage bosanskih Srba su 13. i 14. jula 1995. godine, u skladištu u Kravici, ubile 1.313 muškaraca, Bošnjaka, koje su nakon pada Srebrenice bili zarobljeni.

Ova imena deo su onih koje je sudija Mirjana Ilić pročitala na suđenju u Višem sudu u Beogradu 30. juna, kada je sud vršio uvid u dokaze uključujući umrlice i nalaze DNK analiza o identitetima žrtava koje su pronađene u masovnoj grobnici Ravnice ali i ostalih grobnica oko Srebrenice.


Share

Tri osuđujuće presude za ubistva Srebreničana i jedna optužnica za genocid u protekloj godini

Tri osuđujuće presude za ubistva Srebreničana i jedna optužnica za genocid u protekloj godini
DetektorMeđunarodni mehanizam za krivične sudove (MMKS) i Sud Bosne i Hercegovine u proteklih 12 mjeseci izrekli su tri pravosnažne presude kojima su tri osobe osuđene na 48 godina zatvora za zločine počinjene u Srebrenici nakon 11. jula 1995., a pet osoba je oslobođeno. U Srbiji je donesena jedna osuđujuća presuda po sporazumu o priznanju krivnje, dok je Državno tužilaštvo podiglo samo jednu optužnicu protiv nedostupne osobe.

Državno tužilaštvo je podiglo samo jednu optužnicu za genocid u Srebrenici i to protiv nedostupnog Miomira Jasikovca, čime je nastavljena praksa da se tokom godine optuži samo po jedna osoba nastanjena u Srbiji, iako bi, prema Revidiranoj strategiji za rad na predmetima ratnih zločina, njihov prioritet trebao biti rad na najsloženijim predmetima. Ali iz Tužilaštva BiH kažu da se trećina prioritetnih predmeta odnosi na nedostupne, dok udruženja žrtava navode da je riječ o svjesnom propuštanju procesuiranja.

Šehida Abdurahmanović iz Pokreta “Majke enklava Srebrenica i Žepa” kaže da žrtve iskazuju nezadovoljstvo dosadašnjim načinom rada Tužilaštva koje podiže optužnice protiv nedostupnih osoba, dok se počinioci sasvim normalno šeću.


Share

Nenad Golčevski: Ovo je presuda koja osvešćuje

Nenad Golčevski: Ovo je presuda koja osvešćuje

portalnovosti_logoTužilaštvo za ratne zločine posle ove presude Stanišiću i Simatoviću nema više izgovora za nepostupanje i očekujem da će početi sa procesuiranjem odgovornih, pogotovo onih koji nesmetano žive i rade u Srbiji, kaže direktor beogradskog Fonda za humanitarno pravo

Da li vas je iznenadila pravomoćna presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, jer je proširena u odnosu na prvostepenu i obuhvata i druge gradove u BiH, a ne samo Bosanski Šamac, kao i Hrvatsku?


Share

Vučić, Šešelj i veze kojih se ne odriču

Vučić, Šešelj i veze kojih se ne odriču

Slobodna EvropaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je ovog vikenda na slavlju osuđenog ratnog zločinca i svog političkog oca Vojislava Šešelja.

Snimak iz jednog beogradskog restorana na kojem sedi u društvu Šešelja dok im pevaju četničke pesme proširio se 12. juna društvenim mrežama.

Vučić je istog dana za televiziju Hepi izjavio da je bio na proslavi povodom venčanja Šešeljevog sina iako, kako je naveo, vode “različitu politiku”.

“Ne stidim se što sam kumovima otišao da čestitam krštenje i venčanje”, rekao je Vučić, odgovarajući na kritike dela javnosti u Srbiji i regionu.


Share

Nakon 7 godina, ponovo počelo suđenje za ubistvo 1.313 Bošnjaka u Kravici

Nakon 7 godina, ponovo počelo suđenje za ubistvo 1.313 Bošnjaka u Kravici

federalna.baNakon sedam godina bezuspješnog suđenja osmorici pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske za ratni zločin u selu Kravica pred Specijalnim sudom u Beogradu, suđenje je počelo iz početka jer se promijenio jedan član sudskog vijeća. Podsjetimo, osam nekadašnjih policajaca optuženo je za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila.

Kad je krajem 2016. godine započelo suđenje za zločine, uz izostavljanje genocida kao klasifikacije, bilo je bitno da je krenulo. Ali – uz silna kašljucanja. Prvi put je glavni pretres počeo iznova kad je odbačena optužnica jer Tužilaštvo za ratne zločine u to vrijeme nije imalo tužioca. A onda je došla tužiteljka kojoj ova tema i nije bila prioritet. Ipak se nastavilo.


Share

Zločinci u javnosti: Patriotizam koji ratne zločine čini ‘nevažnim’

Zločinci u javnosti: Patriotizam koji ratne zločine čini ‘nevažnim’

aljazeeta_logoRiječi osuđenog ratnog zločinca Darija Kordića donijele su niz pitanja o tome koliko smo naučili iz prošlosti, jesmo li šta naučili i bi li se neka zvjerstva mogla ponoviti.

Činjenica da je neka osuđena osoba izdržala kaznu za počinjeni ratni zločin ne znači da je zločin nestao (AFP)

Od ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prošlo je gotovo 30 godina, dok je od onoga koji se vodio na Kosovu prošlo nešto manje.

Međutim, i pored protoka ozbiljnog broja godina postavlja se pitanje što smo kao ljudi i građani sada posebnih država naučili iz toga rata, jesmo li svi zajedno izvukli neke pouke kao i što prenosimo generacijama koje dolaze.


Share

‘Ćutanje kao poricanje’: Vlasti u Beogradu bez reakcija na presudu Stanišiću i Simatoviću

‘Ćutanje kao poricanje’: Vlasti u Beogradu bez reakcija na presudu Stanišiću i Simatoviću

Slobodna EvropaVlasti u Srbiji ćute tri dana nakon osuđujuće presude za ratne zločine bivšim čelnicima obaveštajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred međunarodnim sudom u Hagu.

Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović su 31. maja pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.

Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Presudom je, ukazuje direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski, potvrđeno učešće Srbije u ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

“Državni organi Srbije, organi službe državne bezbednosti, učestvovali su u činjenju zločina”, istakao je on.


Share
«‹91011121314151617›»