Zašto pravda nije umela da peva

Brojnost primera u kojima predstavnici institucija i najviši državni funkcioneri relativizuju i poriču zločine, a promovišu zločince kao heroje, potvrđuje da je zvanična politika sećanja u Srbiji aktivno usmerena ka revizionizmu i manipulativnim praksama sećanja. Prema žrtvama se ne iskazuje poštovanje i empatija, već se prema njima ponaša na neprihvatljiv način, tako što im se uskraćuje ili otežava ostvarivanje prava, dok se njihovo stradanje zanemaruje, prećutkuje, relativizuje ili otvoreno poriče

Kada se u ratu počini strašan, nepojmljiv zločin – kada neko zapali žive ljude ili siluje devojčicu ili muči čoveka do smrti – to bezrazložno nasilje nad drugim, ta nepravda je toliko potpuna da se nikada ne može ispraviti. Tada ne postoji ni pravo ni pravda – počinilac je gospodar života i smrti, a žrtva je potpuno nemoćna, prepuštena volji zločinca. Jedino što tada ostaje, kao izbledeli trag pravde, kao dug toj žrtvi i njenoj porodici, te kao potreba društva pa i celog čovečanstva, jeste da će jednog dana, kada oružje utihne, pravo ponovo preuzeti vlast – tada će oni koji su tu neispravljivu nepravdu počinili biti izvedeni pred lice pravde i odgovarati za svoja nedela. U tom procesu žrtve bivaju priznate i dobijaju simboličnu ili materijalnu odštetu, a društvo ponovo uspostavlja vladavinu zakona i vrednosti pravde, istine i humanosti.

Bol koja traje četvrt veka – potraga za nestalima tokom rata na Kosovu

“Porodice nestalih su, na Merdaru, preuzele posmrtne ostatke. Preuzimanju posmrtnih ostataka su prisustvovali članovi Komisije za nestala lica”, agencijska vest, koju mnogi i ne pročitaju, ili ne izazove emociju. A u njoj višegodišnja bol porodica kojima su članovi nestali tokom rata na Kosovu.

“Dobijete jednu gomilicu, gledate, i ostaje vam samo da verujete da je to to, da imate nešto da sahranite, mesto gde da se pomolite i zapalite sveću”, tako taj trenutak preuzimanja posmrtnih ostataka svog oca opisuje Marinko Đurić.

Njegov otac je, sa još nekoliko članova uže i šire porodice, ubijen krajem juna 1999. godine a posmrtne ostatke su preuzeli 2002.  godine.

EU pohvalila BG i PR: Zajednička komisija nadgledaće sprovođenje Deklaracije o nestalima, strane da nominuju predstavnike

Nakon serije sastanaka bez konkretnih vidljivih rezultata u prethodnom periodu i poziva stranama na konstruktivnost, Evropska unija večeras se oglasila u drugačijem tonu. Posle nove runde dijaloga u Briselu pohvalili su se time da su „uspešno okončani pregovori za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama“.

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga. Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Najpre se oglasio glavni pregovarač Beograda, koji je potvrdio da je dogovoren „poslednji korak“ za sprovođenje deklaracije o nestalima, odnosno formiranje zajedničke komisije koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, međunarodni komitet Crvenog Krsta.

„Da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo“, kazao je šef srpskog pregovaračkog tima.

Sa druge strane, Besnik Bisljimi je kazao da je do dogovora došlo „nakon pritiska“ kosovske strane, da Beograd povuče zahtev kojim je tražio da se osnaži uloga UNMIK-a u vezi sa pitanjem nestalih.

Kako osuđenici za ratni zločin u Foči izbjegavaju zatvor

Zoran Vuković, kojeg je Viši sud u Podgorici osudio za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom Foče, nije proveo ni dana u zatvoru kao ni ostala trojica osuđenih za ubistvo tročlane porodice Klapuh, ali je 2020. godine obavljao funkciju člana biračkog odbora ispred Srpske demokratske stranke (SDS) u ovome gradu na lokalnim izborima, Detektor može potvrditi. Razočaran što nisu u zatvoru, jedini preživjeli član ove porodice danas želi dostojanstveno ukopati svoje najmilije čija tijela su, prema njegovim saznanjima, u Crnoj Gori.

(English) President honours erased on Human Rights Day

Sadržaj dostupan na English.

BiH prednjači u procesuiranju

Kosovo: Oprezni koraci ka očuvanju sećanja na ratna silovanja

Na Kosovu, kada je reč o ratnom silovanju, postoji kultura ćutanja, ali inicijative poput novootvorenog Muzeja žrtava ratnog silovanja u Prištini pokušavaju da obezbede očuvanje sećanja na zločine i ljude koji su pretrpeli stradanje.

Nema zemlje za ratne zločince: Hrvatska podigla optužnicu protiv generala HVO-a Nedjeljka Obradovića

Hrvatsko pravosuđe u medijskoj tišini podiglo je optužnicu protiv generala HVO-a Nedjeljka Obradovića za ratne zločine nad Bošnjacima za vrijeme rata u BiH. Iako hrvatska javnost nije službeno obaviještena o ovom procesu, suđenje Obradoviću može predstavljati presedan u procesuiranju ratnih zločina HVO-a u Hrvatskoj ali i otvoriti pitanje dvostrukih standarda prema ulozi Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini.

Film o prisilno mobiliziranim Srbima iz Hrvatske

MIRO BULJ I GLORIFIKACIJA RATNIH ZLOČINACA

Mi, dolje potpisane organizacije civilnog društva iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, osuđujemo izjave pojedinih političkih kandidata u utrci za predsjednika Republike Hrvatske i pozivamo nadležne institucije da reagiraju u navedenom slučaju. Nedopustivo je da političari daju potporu osuđenim ratnim zločincima i odobravaju zločine.

Miro Bulj, gradonačelnik Sinja i kandidat za predsjednika Hrvatske je 29.11.2024. godine u svojoj objavi na društvenim mrežama podržao osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka.