Gde su danas žrtve prisilnih mobilizacija

AUTOR: BORIS DIMITRIJEVIĆ

Krvavi raspad i brutalni ratovi koji su usledili nakon prestanka postojanja bivše Jugoslavije, predstavljali su omnibus pokaznih vežbi iz domena teških i masovnih kršenja ljudskih prava, ratnih i zločina protiv čovečnosti, genocida. U kakofoniji pustošenja i razaranja, mnogo je primera iz istorije beščašća i nepoštovanja ratnog prava i međunarodnih konvencija, a malo nevinih i onih koji nisu bili krivi ili odgovorni.

Proces pristupanja Srbije EU ključan za okončanje nekažnjivosti za ratne zločine

Evropska unija (EU) mora da učini sve što može kako bi osigurala da se Srbija pozabavi kulturom nekažnjivosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, koje su počinili srpska policija, vojska i paravojne jedinice tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, navodi se u najnovijem izveštaju Amnesty International koji je danas objavljen.

Prestati sa odgajanjem novih generacija rasista i nacionalista

Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, govori za Danas Pravo

Sloboda izražavanja kao i sloboda okupljanja su u potpunosti podređene političkoj volji u datom trenutku. Kod nas jednostavno nije dovoljno da imate domaći i međunarodni okvir kojima se određene slobode garantuju da bi to automatski značilo da ćemo mi to imati primenjeno u praksi.

Razgradnja poverenja

Autor: Vladimir VukčevićKada je sudsko veće Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za ratne zločine – donelo odluku da advokati sa Kosova i Metohije ne mogu da zastupaju porodice žrtava u predmetu “Trnje”, mediji su to “pročitali” kao odgovor na odluku Euleksovih sudija da ne dozvoli advokatu Tomi Fili da zastupa Olivera Ivanovića, koga je Euleksov tužilac optužio takođe za ratne zločine. Iza ovog naočigled “reciprociteta nepoverenja” oštećena je pravda, prvenstveno za žrtve ratnih zločina i njihove porodice relativizuju se ratni zločini.

Saopštenje Documente Centra za suočavanje s prošlošću: “Zločin u Gruborima – presuda u postupku pred Županijskim sudom u Zagrebu”

Iznenađuje nas današnja prvostupanjska oslobađajuća presuda u kaznenom postupku protiv optuženih Frane Drlje i Bože Krajine, te do trenutka konstatiranja smrti, Igora Benete, bivših specijalaca Antiterorističke jedinice Lučko (ATJ), a zbog kaznenog djela ratnog zločina počinjenog 25. kolovoza 1995. u zaseoku Grubori pored Plavnog, na Županijskom sudu u Zagrebu pred vijećem kojim je predsjedavao sudac Zdravko Majerović.

Spomen-ploča Mladićevom postrojavanju ruganje žrtvama

Boračka organizacija Istočno Novo Sarajevo postavila je nedavno na Vracama ploču u znak sjećanja na vojnu smotru koju je na tome mjestu maja 1992. godine izvršio danas haški optuženik za najteže ratne zločine Ratko Mladić. I dok jedni sa ponosom otkrivaju ploču, za druge je to uvreda dostojanstva onih koji su pod Mladićevim komandovanjem preživjeli torturu.

Sud BiH ukinuo anonimizaciju u presudama

Nakon više od dvije godine, Sud BiH je izmijenio pravilnik o ostvarivanju pristupa informacijama pod kontrolom ove institucije i time ukinuo anonimizaciju presuda i drugih odluka.

Promjene se ne odnose na izdavanje audio i video materijala sa suđenja za ratne zločine i druga teška krivična djela.

Ljudski ostaci otkriveni nakon poplava u blizini Doboja

Poplave u Bosni i Hercegovini otkrile su ljudske ostatke u Usori u blizini Doboja, a veruje se da je reč o nestalima iz rata od 1992. do 1995. godine.

Radnici Elektrodistribucije koji su radili na sanaciji elektromreže i čistili teren prošle nedelje su pronašli ljudske kosti na obali reke Bosne u blizini poplavljenog Doboja.

Saopštenje FHP Kosovo: “Bekstvo pripadnika Dreničke grupe je sramota za Kosovo”

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) izražava duboko razočaranje kosovskim institucijama, kao i stavom civilnog društva i dela medija, u vezi sa dozvoljavanjem bekstva od mere pritvora optuženih za ratne zločine protiv civilnog stanovništva Samija Lushtakua, Ismeta Haxhe i Sahita Jasharija.

Todor Kuljić: Pomirenje u regionu neće doći iz Brisela

Ne mogu nas izmiriti elite, ne može nas izmiriti ni kapital koji ulazi. To može da učini samo drugačiji, samorefleksivni odnos prema prošlosti koji bi po meni, ipak, trebalo da zagovara stvaralačka inteligencija. U regionu mora biti daleko više samorefleksije. To znači da treba da se sećamo ne samo naših žrtava nego i dželata iz naših redova, kaže za naš program sociolog Todor Kuljić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.