NEMANJA STJEPANOVIĆ: Presudom Karadžiću dobili smo najširi mogući uvid u način na koji je RS stvorena

Nemanja Stjepanović, istraživač beogradskog Fonda za humanitarno pravo, više od deset godina je izvještavao iz Haga za Sense, te je jedan od najboljih poznavalaca predmeta za ratne zločine vođenih u Tribunalu, pa tako i onog protiv Radovana Karadžića, prvog predsjednika Republike Srpske, osuđenog prekjučer nepravomoćno na 40 godina zatvora za genocid, progone, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana djela, prisilno premještanje, širenje terora, protupravne napade i uzimanje talaca.

Istraživač FHP-a Nemanja Stjepanović o činjenicama utvrđenim u presudi Radovanu Karadžiću

Stjepanović: Budućnost će biti loša ako ne prihvatimo činjenice iz prošlosti

Radovan Karadžić je kriv za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubojstva kao zločin, prisilna premještanja civila, širenje terora, napade na civile i uzimanje talaca. Nije kriv za genocid u sedam bh. općina.

Osuđen je na 40 godina zatvora.

Karadžić kriv za genocid, kazna – 40 godina zatvora

Haški tribunal osudio je Radovana Karadžića za genocid u Srebrenici, ali ne i za genocid u drugih sedam bh. opština. Osuđen je i za zločine počinjene tokom opsade Sarajeva, te druge zločine.

Nataša Kandić: Nema političara da kaže istinu

Ima li razloga za strah premijera Vučića od desničarskih organizacija zato što 24. marta “imamo izricanje presude Radovanu Karadžiću, godišnjicu bombardovanja…”

Uoči presude Karadžiću: U Srbiji niko o žrtvama

Presudu Haškog tribunala Radovanu Karadžiću zvaničnici u Srbiji dočekuju slično kao i u ranijim slučajevima. Pravda za žrtve skoro da se ne pominje, kao ni zločini, već se razmatra bilans presuda u odnosu na pripadnike pojedinih naroda.

Hoće li Karadžić biti proglašen krivim za genocid?

Ono što se naziva srebreničkim genocidom, smatraju žrtve, zapravo je mnogo šire od same Srebrenice.

Presuda bivšem predsjedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koja je zakazana za 24. mart u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), porodicama ubijenih u srebreničkom genocidu u julu 1995. godine i bivšim logorašima predstavlja samo djelomično zadovoljenje pravde, jer za zlodjela koja su počinjena, poručuju oni, ne postoji adekvatna kazna.

Zašto je general Diković nedodirljiv?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se pravosuđe u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima. Sagovornice su bile Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava iz Beograda i Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja beogradskog Fonda za humanitarno pravo. Bilo je reči o tome zašto poslednjih godina viši sudovi u Srbiji sve češće ukidaju i onako retke presude za ratne zločine, kako se pronalaze neverovatne olakšavajuće okolnosti za počinioce najtežih ubistava, zašto Tužilaštvo za ratne zločine strogo pazi da ne optuži nekog višeg oficira vojske ili policije, o političkim pritiscima kojima je izloženo pravosuđe kada su u pitanju suđenja za ratne zločine, o pristrasnosti sudije u procesu koji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković vodi protiv Nataše Kandić, kao i o tome da li je Zapad digao ruke od zločina u jugoslovenskim ratovima, pa će mnogi počinioci ostati nekažnjeni.

Ništa od ministra pravde

„Šta da očekujem od Tribunala koji je oslobodio Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ramuša Haradinaja? Najmanje što mogu da očekujem je da ne očekujem ništa“, rekao je ministar pravde u Vladi Srbije Nikola Selaković odgovarajući na pitanje novinara TV Pink o dolazećoj presudi Radovanu Karadžiću. Defetizam nesvojstven činovniku vlasti koja sve može, svugde stiže, probleme sa lakoćom rešava i ničega se ne plaši. Zašto je ministar utučen?

TREĆA KAPITULACIJA TRIBUNALA PRED VOJISLAVOM ŠEŠELJEM

Pretresno veće odustalo od naloga srpskim vlastima da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale prisustvo optuženog izricanju presude, zadovoljavajući se da Šešelja vide na video-konferencijskoj vezi… ukoliko on to bude želeo.

Pretresno veće francuskog sudije Antonetija /Antonetti odustalo je od zahteva da optuženi Vojislav Šešelj prisustvuje izricanju presude zakazanom za 31. mart ove godine. Umesto toga, optuženi je pozvan da do 22. marta pismeno izvesti sekretara suda da li želi da čitanje presude prati video-konferencijskom vezom iz Beograda.

Pretresno veće je, podsetimo, 12. februara ove godine naložilo vlastima Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi osigurale povratak optuženog u Hag. Odustajanje od tog naloga se u danas objavljenoj odluci pravda zdravstvenim razlozima, kako Šešelj ne bi prekidao terapiju kojoj je podvrgnut u Srbiji. Ne navodi se o kakvoj se terapiji radi.