25 ili 22 godine posle

Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Mladen Ivanić poručuju da je podnošenjem zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde Bakir Izetbegović vratio region „25 ili 22 godine unazad“. Da budemo sasvim precizni, to je nakon sastanka ove četvorke u vili Mir na beogradskom Dedinju izgovorio odlazeći premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Baš da vidimo šta se to u poslednjih „25 ili 22 godine“, od početka i kraja rata naovamo, u Srbiji promenilo u odnosu prema ratu u BiH i kakav je tome doprinos dala vlast koju predvode Vučić i Nikolić. Šta je odlučno krenulo napred da bi sada moglo da bude vraćeno „unazad“?

Da li biste smenili Dikovića?

Kada će građani Srbije ući u rat protiv takvih ubica i manipulatora, koji omogućavaju tamnim stranama i silama zla tajnih službi da čuvajući svoje zadnjice sramote i upropaštavaju generacije i generacije u ovoj zemlji, brižljivo brinući o svojim bogatstvima nastalim na ratnom profiterstvu

Koga štite srpski političari kada se protive utvrđivanju istine i činjenica o ulozi pojedinaca, koji su tokom rata devedesetih, u vremenu kada su počinjeni strahoviti ratni zločini, obavljali državne funkcije.

‘Genocid je zabranjena reč u Srbiji’

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je da treba spustiti loptu povodom zaoštravanja odnosa, pre svega unutar BiH na srpsko-bošnjačkoj relaciji, a zatim i na liniji Sarajevo-Beograd, povodom najave revizije presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid.

On je rekao da je već u kontaktu sa Mladenom Ivanićem, predsedavajućim Predsedništva BiH i Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske i najavio za dva dana susret sa najvišim srpskim funkcionerima u Banja Luci i Sarajevu, kao i sa predstavnicima opozicije.

Zločini bez kazne

Pored brojnih zločina koji su su se dogodili tokom ratnih 1992-95. na prostoru Mesne zajednice Bukovice, kod Pljevalja, kao što su ubistva, paljenje kuća i vjerskih objekata, fizičko zlostavljanje i pljačka imovine, početkom 1993. dogodile su se i dvije otmice mještana.

Bukovica je prostrano seosko područje na zapadnom dijelu pljevaljske opštine, površine oko 104 kilometra kvadratna. Sa tri strane je okružena granicom sa BiH, pa se rat u ovoj državi „osjetio“ i u Bukovici, koju su naseljavali uglavnom Bošnjaci i muslimani.

Genocid – zabranjena reč

Presudom Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine po tužbi BiH, Srbija je proglašena odgovornom za nesprečavanje srebreničkog genocida. U presudi se, između ostalog, navodi obaveza da se počiniocima genocida sudi. Da vidimo do koje mere je ta obaveza ispunjena.

Nakon javnog prikazivanja snimka ubistava šestorice dečaka i mladića u Trnovu, domaće tužilaštvo pokrenulo je proces protiv pripadnika “Škorpiona” i grupa njih osuđena je na kazne zatvora u trajanju od 5 do 20 godina. U optužnici (i presudi) ne samo da nije pomenut srebrenički genocid, nego nisu uvaženi ni dokazi o tome da su šestorica ubijenih uhapšeni u Srebrenici, baš kao što je tokom procesa odbijeno izvođenje dokaza o vezi “Škorpiona” i MUP-a Srbije. Tako ispada da je jedinica koja nije pripadala nikome ubila šestoricu mladića koji su stigli niotkuda.

Optuženi za Kravice negiraju krivicu, porodice ne veruju srpskom pravosuđu

Suđenje u slučaju „Srebrenica“, za ubistvo više stotina Bošnjaka, počelo je u Beogradu, a svi optuženi negirali su krivicu. Osmorica nekadašnjih pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske terete se za masovne likvidacije nekoliko stotina civila u hangaru Zemljoradničke zadruge u selu Kravicama 14. jula 1995. godine.

Toponimi državnog zločina

Toponimi državnog zločina from PEŠČANIK on Vimeo.

Nemanja Stjepanović otkriva za NEWSWEEK: Ko su ljudi iz državnog vrha koji su “zakopavali” zločine na Kosovu

…živimo sa masovnim grobnicama, kako da ne, jer se ovde na limesu vazda međusobno ubijamo iz nekakvog svetog ubeđenja, samo što o tome, je li, mudro ćutimo. Stvar tretiramo kao svojevrsni tabu. Svi smo mi unuci ili bar naslednici ubica. Ali umirujemo sebe, ubica je uvek drugi, krvoproliće je počinjeno uvek tako što smo mi uzvratili vatru. Uvek su oni počeli, ko bi drugi? Ruke su nam krvave, ali savest nam je mirna. 

„Neoplanta ili Obećana zemlja“, Laslo Vegel

Nemanja Stjepanović za N1 o očekivanjima od Specijalnog suda za Kosovo i odgovornošću političara za počinjena (ne)dela

Zašto je Vučiću potrebno da ga hvali ratni zločinac?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto vlast u Srbiji sve više koristi metode režima Slobodana Miloševića. Sagovornici su bili Boban Stojanović, politikolog iz Beograda, i Nemanja Stjepanović, istraživač beogradskog Fonda za humanitarano pravo.

Bilo je reči o dva lica Srpske napredne stanke – evropskom i radikalskom, o brutalnom premlaćivanju aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, o rehabilitaciji ratnih zločinaca koje je osudio Haški tribunal, šta je vlast htela da postigne slanjem na Kosovo voza oslikanog parolom “Kosovo je Srbija”, da li je priča Tomislava Nikolića o slanju srpske vojske na Kosovo bila njegova solo akcija ili je to urađeno sa znanjem Vučića, kao i o tome da li je povratak nacionalizma u funkciji predstojećih izbora ili je reč o trajnijem opredeljenju vladajuće stranke u Srbiji.