Za zločine počinjene u Jajcu 23 godine zatvora

Viši sud u Beogradu osudio je prvostepenom presudom Jovu Jandrića na 13, a Slobodana Pekeza na deset godina zatvora zbog ubistva 23 civila, među kojima četiri maloljetnika i deset žena iz sela Čerkazovići i Ljoljići na području Jajca, saopšteno je iz Fonda za humanitarno pravo.

Kako se navodi u saopštenju Fonda, presudom je utvrđeno da je 10. septembra 1992., kasno uvečer, grupa od oko deset naoružanih pripadnika vojske i policije –  među kojima je bio i Pekez, a koju je organizovao i predvodio Jandrić – nezakonito lišila slobode i nasilno izvela iz kuća bošnjačko stanovništvo iz sela Čerkazovići i Ljoljići, većinom žene, djecu i starce.

Predlog za izradu murala Nebojše Pavkovića predstavlja „veličanje ratnih zločinaca“

Konkurs za oslikavanje murala bivšeg generala Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojše Pavkovića, osuđenog za ratne zločine na Kosovu, prema kritikama, je deo „državne politike“ negiranja zločina i veličanja njihovih počinilaca.

Konkurs za izradu murala Pavkovića, bivšeg generala VJ koji služi 22-godišnju zatvorsku kaznu za ratne zločine, „nastavak“ je politike negiranja ratnih zločina države Srbije, kazala je danas Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) sa sedištem u Beogradu.

Prosvjedujemo zbog poricanja ratnih zločina počinjenih u Lori

Organizacije Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću iz Zagreba, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Akcija za ljudska prava iz Podgorice prosvjeduju što se na nedavnom obilježavanju godišnjice osnutka 72. bojne Vojne policije Hrvatske vojske u Splitu, na kojem je prikazan film „72. bojna VP – istina“, ponovo pokušalo ignorirati sudski utvrđene činjenice o ratnim zločinima počinjenim u Vojno istražnom centru Lora.

Govoreći o Lori, nakon tri desetljeća, tvrditi da u Lori nije bilo ratnog zločina, prije svega je poricanje pravne države, kakvu, valjda, svi građani Republike Hrvatske, pa tako i pojedinci za koje se navodi da su sudionici rečenog filma, žele i zagovaraju. U pitanje se dovodi rad policije i državnog odvjetništva koji su okončali istragu, te nadležnih pravosudnih tijela Republike Hrvatske, a tu se prije svega misli na Županijski sud u Splitu, potom Visoki kazneni sud u Zagrebu, te Vrhovni sud Republike Hrvatske, koji su na zakonit, nepristran i profesionalan način utvrdili tko su žrtve počinjenih ratnih zločina, tko su počinitelji, kao i vrijeme i mjesto počinjenja kaznenih djela.

Zašto pravda nije umela da peva

Brojnost primera u kojima predstavnici institucija i najviši državni funkcioneri relativizuju i poriču zločine, a promovišu zločince kao heroje, potvrđuje da je zvanična politika sećanja u Srbiji aktivno usmerena ka revizionizmu i manipulativnim praksama sećanja. Prema žrtvama se ne iskazuje poštovanje i empatija, već se prema njima ponaša na neprihvatljiv način, tako što im se uskraćuje ili otežava ostvarivanje prava, dok se njihovo stradanje zanemaruje, prećutkuje, relativizuje ili otvoreno poriče

Kada se u ratu počini strašan, nepojmljiv zločin – kada neko zapali žive ljude ili siluje devojčicu ili muči čoveka do smrti – to bezrazložno nasilje nad drugim, ta nepravda je toliko potpuna da se nikada ne može ispraviti. Tada ne postoji ni pravo ni pravda – počinilac je gospodar života i smrti, a žrtva je potpuno nemoćna, prepuštena volji zločinca. Jedino što tada ostaje, kao izbledeli trag pravde, kao dug toj žrtvi i njenoj porodici, te kao potreba društva pa i celog čovečanstva, jeste da će jednog dana, kada oružje utihne, pravo ponovo preuzeti vlast – tada će oni koji su tu neispravljivu nepravdu počinili biti izvedeni pred lice pravde i odgovarati za svoja nedela. U tom procesu žrtve bivaju priznate i dobijaju simboličnu ili materijalnu odštetu, a društvo ponovo uspostavlja vladavinu zakona i vrednosti pravde, istine i humanosti.

Bol koja traje četvrt veka – potraga za nestalima tokom rata na Kosovu

“Porodice nestalih su, na Merdaru, preuzele posmrtne ostatke. Preuzimanju posmrtnih ostataka su prisustvovali članovi Komisije za nestala lica”, agencijska vest, koju mnogi i ne pročitaju, ili ne izazove emociju. A u njoj višegodišnja bol porodica kojima su članovi nestali tokom rata na Kosovu.

“Dobijete jednu gomilicu, gledate, i ostaje vam samo da verujete da je to to, da imate nešto da sahranite, mesto gde da se pomolite i zapalite sveću”, tako taj trenutak preuzimanja posmrtnih ostataka svog oca opisuje Marinko Đurić.

Njegov otac je, sa još nekoliko članova uže i šire porodice, ubijen krajem juna 1999. godine a posmrtne ostatke su preuzeli 2002.  godine.

EU pohvalila BG i PR: Zajednička komisija nadgledaće sprovođenje Deklaracije o nestalima, strane da nominuju predstavnike

Nakon serije sastanaka bez konkretnih vidljivih rezultata u prethodnom periodu i poziva stranama na konstruktivnost, Evropska unija večeras se oglasila u drugačijem tonu. Posle nove runde dijaloga u Briselu pohvalili su se time da su „uspešno okončani pregovori za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama“.

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga. Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Najpre se oglasio glavni pregovarač Beograda, koji je potvrdio da je dogovoren „poslednji korak“ za sprovođenje deklaracije o nestalima, odnosno formiranje zajedničke komisije koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, međunarodni komitet Crvenog Krsta.

„Da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo“, kazao je šef srpskog pregovaračkog tima.

Sa druge strane, Besnik Bisljimi je kazao da je do dogovora došlo „nakon pritiska“ kosovske strane, da Beograd povuče zahtev kojim je tražio da se osnaži uloga UNMIK-a u vezi sa pitanjem nestalih.

Kako osuđenici za ratni zločin u Foči izbjegavaju zatvor

Zoran Vuković, kojeg je Viši sud u Podgorici osudio za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom Foče, nije proveo ni dana u zatvoru kao ni ostala trojica osuđenih za ubistvo tročlane porodice Klapuh, ali je 2020. godine obavljao funkciju člana biračkog odbora ispred Srpske demokratske stranke (SDS) u ovome gradu na lokalnim izborima, Detektor može potvrditi. Razočaran što nisu u zatvoru, jedini preživjeli član ove porodice danas želi dostojanstveno ukopati svoje najmilije čija tijela su, prema njegovim saznanjima, u Crnoj Gori.

(English) President honours erased on Human Rights Day

Sadržaj dostupan na English.

BiH prednjači u procesuiranju

Kosovo: Oprezni koraci ka očuvanju sećanja na ratna silovanja

Na Kosovu, kada je reč o ratnom silovanju, postoji kultura ćutanja, ali inicijative poput novootvorenog Muzeja žrtava ratnog silovanja u Prištini pokušavaju da obezbede očuvanje sećanja na zločine i ljude koji su pretrpeli stradanje.