Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2021-2022. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) godinama unazad objavljuje izveštaje o ostvarivanju prava na naknadu štete žrtava ratnih zločina u parničnim postupcima koji se vode pred sudovima u Srbiji. Poslednji izveštaj je obuhvatao period od 2017. do 2020. godine i javnosti je predstavljen 2021. godine. Izveštaj koji je pred vama obuhvata period od 2021. godine do kraja 2022. godine.

Obaveza Republike Srbije da naknadi štetu žrtvama kršenja ljudskih prava, između ostalog i kroz adekvatnu materijalnu reparaciju, i dalje je nepromenjena – šteta koja je pričinjena pojedincima i članovima njihovih porodica podrazumeva obavezu štetnika, u ovom slučaju Republike Srbije, da ili štetne posledice otkloni, ili da ih adekvatno obešteti. I nakon punih 30 godina od početka sukoba na prostoru bivše SFRJ, Republika Srbija ovu svoju obavezu nije izvršila u potpunosti. Politička volja da se prihvati odgovornost za zločine iz prošlosti i obeštete sve žrtve i dalje izostaje, a oštećeni i članovi njihovih porodica su prinuđeni da vode dugotrajne, skupe i često neizvesne parnične postupke pred sudovima u Srbiji.

Izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 12. marta 2021. godine izveštaj „Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine“.

Ova izveštaj obuhvata analizu aktivnih predmeta u periodu od 2017. do 2020. godine. Obzirom da većina predmeta traje više od tri godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2017. godine.

Izveštaj je podeljen u tri dela. U prvom delu je analiziran zakonski okvir kojim je regulisano pravo žrtava na reparacije u Srbiji. U drugom delu izveštaja su analizirani pojedinačni predmeti u kojima je FHP zastupao žrtve, dok se treći deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne i koji onemogućavaju žrtvama pravo da ostvare reparacije.

Izveštaj je dostupan na sledećem linku

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.

Pravda uskraćena većini žrtava

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 28. juna 2018. godine izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“. Izveštaj obuhvata analizu sudske prakse sudova Republike Srbije u parničnim postupcima za naknadu štete žrtvama sukoba tokom 1990-ih godina i način na koji su redovni sudovi tumačili zakonske odredbe koje se odnose na zastarelost potraživanja naknade štete proistekle iz krivičnog dela.

Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete

U poslednjoj deceniji dvadesetog veka Republika Srbija je bila učesnica svih ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Osim velikog broja ubijenih, nestalih i izbeglica, kao posledica ratnih dejstava, nastala je i ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Obaveza Republike Srbije da žrtvama kršenja ljudskih prava obezbedi pravično obeštećenje proizlazi ne samo iz materijalnopravnih odredaba Ustava i domaćih zakona, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala.

Međutim, uprkos jasnim odredbama i međunarodnog i domaćeg prava, kao i sudskoj praksi međunarodnih tela, žrtve u postupcima pred domaćim sudovima gotovo uopšte nisu u mogućnosti da realizuju svoje pravo na reparaciju. Prepreke sa kojima se suočavaju su različite, počev od nametanja nesrazmernog tereta dokazivanja oštećenima, preko višegodišnjeg trajanja sudskih postupaka, do nepoverenja u navode žrtava ili dokaze koje predlažu. Jedna od većih prepreka koje se stavljaju pred žrtve jesu i odredbe o zastarelosti potraživanja naknade štete, odnosno način na koji ih tumače i primenjuju sudije u Srbiji.

Izveštaj „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ ukazuje na uočljivu nameru domaćeg pravosuđa da se zakonske norme o zastarelosti naknade štete tumače tako da se žrtvama teškog kršenja ljudskih prava u prošlosti uskrati pravo na obeštećenje, uz obrazloženje da je protekao zakonski rok u kojem su oni svoje pravo mogli zaštititi. Ovakva proizvoljna i arbitrarna primena odredaba zakona koje regulišu zastarelost naknade štete na štetu žrtava može se podvesti pod grubu povredu prava na pravično suđenje koje garantuju domaći i međunarodni propisi.

25 godina od zločina u Kukurovićima

Žrtve kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira odgovorne za zločin

Dana 18. februara 2018. godine navršava se 25 godina od napada Vojske Jugoslavije (VJ) na sandžačko selo Kukurovići. U tom napadu gotovo celo selo je razrušeno, a troje meštana bošnjačke nacionalnosti je ubijeno. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 25 godina za ovaj zločin nad civilima, građanima Srbije, niko nije odgovarao, a država Srbija žrtvama nije pružila odgovarajuće priznanje i obeštećenje.

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

Godinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.

Ministarstvo jače od suda i zakona: porodice žrtava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, nakon što je dobilo nalog Upravnog suda da iznova odluči po zahtevu Rasima Pecikoze, ponovo odbilo da mu prizna pravo na mesečno novčano primanje kao članu porodice civilne žrtve rata, uz obrazloženje da to pravo ne može biti priznato za žrtve stradale van teritorije Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Rasima Pecikozu, smatra da je Ministarstvo postupilo suprotno slovu zakona, kao i suprotno stavovima Upravnog i Ustavnog suda, te time sebe postavilo iznad sudskih institucija i potvrdilo raniju nameru da najvećem broju civilnih žrtava rata u Srbiji uskrati njihova zakonom zajemčena prava. FHP će i u ovom i u sličnim slučajevima u ime podnosilaca ponovo tražiti zaštitu pred Upravnim sudom.

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava poslao je 12. septembra 2016. godine pismo ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vulinu, u kojem traži informacije o merama koje su preduzete radi ispunjavanja preporuka o sveobuhvatnim i pravičnim reparacijama civilnim žrtvama rata, a koje je komesar predložio u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz jula 2015. godine.