Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Godisnji-izvestaj-2021Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. maja 2022. godine u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra predstaviti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.


Share

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve VJ, MUP Srbije i OVK

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve  VJ, MUP Srbije i OVK

kosovo-zrtve-srOd 20. marta, kada su posmatrači OEBS-a i druge međunarodne organizacije napustile Kosovo, do potpunog povlačenja VJ i  MUP-a Srbije s Kosova, 20.juna 1999. godine, život je izgubilo 8,569 osoba, a sudbina 1,094 još uvek nije razjašnjena. I to 6.118 albanskih civila, za čiju smrt odgovornost snose VJ/MUP, dok je sudbina 784 albanska civila do danas nerazjašnjena; 297 srpskih civila i 191 romskih i drugih civila, za čiju smrt je odgovorna OVK, od kojih je sudbina još 154 srpskih i 67 romskih civila nepoznata);  1,186 pripadnika OVK/FARK, nestalih 46,  i 525 poginulih pripadnika VJ/MUP Srbije, i 31 nestalih.


Share

Etničko nasilje na Kosovu

Etničko nasilje na Kosovu

etnicko-nasilje-srSrbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Share

Online trening za novinare „Kako izveštavati sa suđenja za ratne zločine u Srbiji“

Online trening za novinare „Kako izveštavati sa suđenja za ratne zločine u Srbiji“

kako-pratititi-sudjenja-srFond za humanitarno pravo (FHP) poziva novinare i studente završne godine žurnalistike da se prijave za online trening o izveštavanju sa suđenja za ratne zločine u Srbiji koji će se održati u periodu od 21. do 24. marta 2022. godine.

Tokom treninga polaznici će u formi interaktivnih predavanja biti upoznati sa osnovnim principima objektivnog izveštavanja sa suđenja za ratne zločine, izazovima istraživačkog novinarstva u oblasti tranzicione pravde, načinima razvijanja senzibilisanosti kod novinara prilikom istraživanja i izveštavanja o temama suočavanja sa prošlošću i problemima sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom praćenja suđenja.


Share

Digitalna arhivska kolekcija “Zločini u Sandžaku devedesetih godina”

Digitalna arhivska kolekcija “Zločini u Sandžaku devedesetih godina”

DAK-sandzak-srFond za humanitarno pravo predstavlja treću digitalnu arhivsku kolekciju „Zločini u Sandžaku devedesetih godina”.

Pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i policije, čiji je zadatak bio da štite sve građane, direktno su učestvovali u nasilju. Osim toga, dopuštali su naoružanim pripadnicima vojske bosanskih Srba, koji su neometano prelazili granicu od početka rata u BiH, da maltretiraju lokalno stanovništvo.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže kako su etnički incidenti na početku devedesetih godina u Sandžaku dobili sistemski karakter i prerasli u ratne zločine kao što su otmice, mučenja i ubistva. Kroz svedočenja, presude, izveštaje i drugu arhivsku građu, kolekcija posebno obrađuje četiri zločina koja su se dogodila u Sandžaku odnosno nad stanovnicima Sandžaka: otmicu građana Sjeverina iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Priboj-Rudo, otmicu iz voza u Štrpcima, napad na selo Kukurovići i torturu u policijskim stanicama.

Digitalna arhivska kolekcija „Zločini u Sandžaku devedesetih godina ” dostupna je na sledećem linku.

Share

Digitalni narativ: Operacija skrivanja tela

Digitalni narativ: Operacija skrivanja tela

Digitalni_narativ_Operacija_skrivanja_tela-srFond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj šesti digitalni narativ „Operacija skrivanja tela“, koji je nastao na osnovu FHP Dosijea “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA” iz 2017. godine.


Share

Završena peta Regionalna škola tranzicione pravde

Završena peta Regionalna škola tranzicione pravde

TJS-2021-bhsOd 6. do 10. decembra 2021. godine održana je peta Regionalna škola tranzicione pravde u organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP). Škola je ove godine održana u onlajn formatu.

Ovogodišnju Školu pohađalo je 19 polaznica i polaznika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Tokom 18 interaktivnih sesija učesnici su imali prilike da slušaju predavanja o različitim aspektima tranzicione pravde, kao i da diskutuju sa predavačima.

Prvi dan Škole bio je posvećen upoznavanju učesnika sa konceptom i istorijom tranzicione pravde, međunarodnim sistemom krivične pravde, kao i ideološkom pripremom za ratove 1990-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije – o čemu su govorili prof. dr Denisa Kostovicova, Olga Kavran, dr Ivan Jovanović i prof. dr Dubravka Stojanović.


Share

Digitalna arhivska kolekcija – „Srebrenica u javnom diskursu Srbije“

Digitalna arhivska kolekcija – „Srebrenica u javnom diskursu Srbije“

DAK-Srebrenica-sr

Fond za humanitarno pravo predstavlja drugu digitalnu arhivsku kolekciju „Srebrenica u javnom diskursu Srbije”.

Cilj digitalne kolekcije je da prikaže glavne odlike zvanične politike sećanja na Srebrenicu u Srbiji, kroz pregled najupečatljivijih narativa o Srebrenici – od 1995. godine do danas. Kolekcija sadrži preko stotinu isečaka iz štampe i drugih medija, a akcenat je na izjavama nosilaca političkih funkcija koji dominantno usmeravaju javni diskurs i oblikuju javno mnjenje.

Od jula 1995. godine, odnos državnih funkcionera i institucija Srbije prema Srebrenici prošao je kroz više faza čija je zajednička crta poricanje. Poricanje zločina, broja žrtava, genocida i odgovornosti države, relativizacija zločina i veličanje ratnih zločinaca – smenjuju se i prepliću tokom poslednjih 26 godina. Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje.

Digitalna arhivska kolekcija „Srebrenica u javnom diskursu Srbije” dostupna je na sledećem linku.

Share