Uništavanje kulturnog nasleđa u službi uništavanja zajedništva između naroda

U utorak 29. novembra 2016. godine u Beogradu je predstavljen multimedijalni narativ „Zatiranje istorije i sećanja“. Autor narativa je SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule (SENSE), a njegovo predstavljanje u Beogradu organizovao je Fond za humanitarno pravo (FHP). Događaju je prisustvovalo oko 50 predstavnika nevladinih organizacija, stručnjaka za očuvanje kulturnog nasleđa, istraživača, naučnika, novinara i stručnjaka iz raznih oblasti.

Otvarajući prezentaciju, Nemanja Stjepanović iz FHP-a je ukazao da narativ „Zatiranje istorije i sjećanja”, kroz svedočenja očevidaca i dokaze koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), prikazuje uništavanje verskog i kulturnog nasleđa tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji koje je pred ovim sudom procesuirano ili dokumentovano. Prema Stjepanoviću, MKSJ predstavlja pravu riznicu dokaza i dokumenata koji govore o kontekstu sukoba, bez obzira na ishod pojedinih sudskih postupaka. Međutim, iako je dostupna javnosti, arhivu MKSJ-a danas uglavnom koriste specijalizovane organizacije koje se bave temama suočavanja sa prošlošću, poput FHP-a i SENSE.

Predstavljanje interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“

Fond za humanitarno pravo i SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu Vas pozivaju na

predstavljanje Interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“ u utorak 29. novembra 2016. godine u 18 časova u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a)

i razgovor sa

Mirkom Klarinom i Minom Vidaković, autorima narativa (SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu)

doc. Miom David, arhitektom i docentkinjom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

dr Branislavom Dimitrijevićem, profesorom istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu

Natašom Govedaricom, dramaturškinjom

i Nemanjom Stjepanovićem, istraživačem Fonda za humanitarno pravo

Mladi aktivisti iz Srbije i sa Kosova u poseti FHP-u

U utorak 15. novembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) posetila je grupa mladih aktivista iz Srbije i sa Kosova. U okviru programa Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji “LinKS – Linking Kosovo and Serbia”, oni kroz posete relevantnim institucijama i organizacijama u Srbiji i na Kosovu sagledavaju političke i društvene aspekte odnosa između dve države i formulišu preporuke za unapređenje njihovih međusobnih odnosa.

Direktorka FHP-a za razvoj programa i informisanje Jelena Krstić razgovarala je sa posetiocima o dugogodišnjim naporima FHP-a da osvetli važnost uspostavljanja pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. U tom smislu ona je ukazala na nepostojanje zvaničnog strateškog opredeljenja za suočavanje sa prošlošću, nedovoljno efikasno procesuiranje odgovornih za ratne zločine, zanemarivanje prava žrtava na reparacije i apatičan odnos celokupnog društva prema počinjenim zločinima. Mlade aktiviste je posebno intrigirala rasprostranjena nekažnjivost za ratne zločine, a diskutovali su i o načinima na koje žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji mogu da dobiju nadoknadu štete i javno priznanje, kao i o odnosu medija prema zločinima, angažmanu institucija i inicijativama civilnog društva za utvrđivanje istine o zločinima i žrtvama.

[Show as slideshow]

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

Poziv na predstavljanje zbornika radova – Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine

U četvrtak 17. novembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava (BCHR) predstaviće Zbornik radova „Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine“.  Predstavljanje će biti održano u biblioteci FHP-a u Beogradu, (ul. Dečanska 12, III sprat),  sa početkom u 12 časova.

Zbornik radova pripremljen je u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da preuzmu praćenje nacionalnih suđenja za ratne zločine“ koji se uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Evropske unije realizovao u periodu 2014 – 2016. godine.

Zbornik čine tri rada, koji analiziraju mehanizme za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine („Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji“, FHP), primenu instituta saizvršilaštva u predmetima za ratne zločine i pojedine odluke, („Saizvršilaštvo u predmetima ratnih zločina u Srbiji“, BCHR) i medijski prikaz događaja u Srebrenici jula 1995. godine, kao i postupak podizanja optužnice za ubistvo bošnjačkih civila u hangaru Kravica kod Srebrenice („Izveštavanja medija o zločinima u Srebrenici i optužnica Tužilaštva za ratne zločine u ovom postupku“, YUCOM).

Svoje učešće možete potvrditi najkasnije do srede 16. novembra 2016. godine na broj telefona 011/3349-766 ili adresu: office@hlc-rdc.org.

Serž Bramerc u poseti FHP-u

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc posetio je 28. oktobra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP). On je tom prilikom sa predstavnicima FHP-a razgovarao o dostignućima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, saradnji Srbije sa MKSJ, i drugim naporima za uspostavljanje pravde u odnosu na zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom 1990-ih.

Ukazujući na niz primera, direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić pokazala je kako je politička posvećenost Srbije da se okonča nekažnjivost za ratne zločine samo deklarativna. Nesaradnja sa MKSJ, dugotrajan i politizovan postupak izbora tužioca za ratne zločine, odudaranje programa najbolje rangiranog kandidata za tužioca od strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina, samo su neki od brojnih pokazatelja stvarne rešenosti Srbije da procesuira sve odgovorne za počinjene ratne zločine. Uz to, sudske presude protiv branitelja ljudskih prava zbog navodne povrede časti i ugleda osoba za koje postoje ozbiljne indicije da su odgovorni za zločine ukazuje i na postojanje jednog šireg nastojanja da se spreči bilo kakvo javno kritičko promišljanje o odgovornosti pojedinaca za teške i masovne zločine.

Istraživač FHP-a Predrag Miletić predstavio je dugogodišnji rad FHP-a na dokumentovanju kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivišoj Jugoslaviji i Bazu podataka Kosovske knjige pamćenja. Nemanja Stjepanović i Jelena Krstić, takođe ispred FHP-a, upoznali su glavnog tužioca sa daljim planovima FHP-a u korišćenju obilja dokumentacije sačuvane u njegovoj arhivi za potrebe informisanja  javnosti i odavanja pošte svim žrtvama.

Glavni tužilac Bramerc je pohvalio napore koje FHP ulaže u uspostavljanje odgovornosti i pravde za nedela iz prošlosti i podvukao važnost ove misije koju FHP obavlja kako u Srbiji tako i u regionu.

Tužilac Bramerc je u poseti Srbiji u okviru priprema za podnošenje svog redovnog šestomesečnog izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

[Show as slideshow]

Predstavljena interaktivna veb stranica Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava

Dana 25. oktobra 2016. godine u prostorijama Američkog udruženja za unapređenje nauke u Vašingtonu, predstavljeni su “Alati za dokumentovanje povreda ljudskih prava” (Human Rights Documentation Toolkit), u čijoj izradi je učestvovao Fond za humanitarno pravo (FHP). Ova veb stranica predstavlja multidisciplinarni i interaktivni internet portal koji organizacijama koje se bave dokumentovanjem povreda ljudskih prava pruža resurse za dokumentovanje, informacije o široko prihvaćenim praksama u oblasti dokumentovanja, kao i kontinuiranu podršku zainteresovanih aktera u ovoj oblasti.

Studenti u poseti FHP-u

U četvrtak, 29. septembra 2016. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Studenti-polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru programa Studija mira pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava poslao je 12. septembra 2016. godine pismo ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vulinu, u kojem traži informacije o merama koje su preduzete radi ispunjavanja preporuka o sveobuhvatnim i pravičnim reparacijama civilnim žrtvama rata, a koje je komesar predložio u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz jula 2015. godine.

Film “Dubina 2” proglašen za Najbolji balkanski dokumentarni film na DokuFestu

Na ceremoniji dodele nagrada koja je danas održana u prizrenskom Lumbardhi teatru, odlukom žirija proglašeni su pobednici 15. DokuFesta.  U konkurenciji za nagrade u šest takmičarskih kategorija i nagradu publike učestvovalo je ukupno 107 filmova.

Tokom devet dana, u okviru festivalskih aktivnosti prikazano je 238 filmova iz 57 zemalja, organizovane su radionice, paneli, debate, masterklas predavanja i izložbe, a na DokuNights-u je izveden serijal nastupa uživo u kojima su učestvovale svetske zvezde poput Om†ara Souleymana i Yasmine Hamdan.  Čitav Prizren je tako ponovo postao grad posvećen proslavi kinematografije i kulture.

Pobednik u kategoriji Najbolji balkanski dokumentarni film: „Dubina 2“ Ognjena Glavonića

Žiri: Eric Hynes, Marek Septimus, Maria Bonsanti

Izjava: Za sve nas kinematografski vredan koliko i moralno razoran, ispričan jezikom koji kombinuje audio svedočanstva i snimke tragično pustih pejzaža, ovaj film gledaoca istovremeno dovodi u stanje  istorijskog osvrta i besa u sadašnjosti, pružajući višeslojno, emotivno i intelektualno iskustvo koje nećemo uskoro zaboraviti.  Sa dubokim divljenjem, zahvalnošću i entuzijazmom, nagradu za Najbolji balkanski dokumentarni film dodeljujemo filmu DUBINA 2 Ognjena Glavonića.