Istitut za nestale osobe Bosne i Hercegovine objavio je 9.2.2012. godine da je na osnovu DNK analize utvrđen preliminarni identitet 162 osobe čiji su posmrtni ostaci nađeni u jezeru Perućac, kao i da je broj pronađenih žrtava veći od 200.
Ovde mozete preuzeti dokumente VJ [izvor: Sudska baza podataka MKSJ], koji dodatno potvrđuju navode FHP-a, iznete u Dosijeu Ljubiša Diković, u integralnoj formi.
Prilog sadrži izvode iz javno dostupnih dokumenata VJ, koja dodatno potvrđuju navode FHP-a, iznete u Dosijeu Ljubiša Diković, objavljenom 23.01.2012. godine, o prisustvu jedinica 37.mtbr VJ na području Drenice na Kosovu, gde su se dogodila masovna ubistva albanskih civila i druge teške povrede međunarodnog humanitarnog prava. Dokument možete preuzeti ovde.
Preuzmite dokumenta:
Ovde možete poročitati pomenute tačke dosijea “Ljubiša Diković” na koje se ovi dokumenti odnose:
“Novim rešenjima u okviru Zakona o parničnom postupku (ZPP) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pravni poredak države Srbije vraća se u autoritarnu prošlost, a građanima ograničava pristup sudu. Država je postala najzaštićenija, a i političari i tajkuni su ovakvim odredbama privilegovani na račun građana. Ove odredbe opasne su i za medije i za slobodu informisanja”, naglasila je prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta “Union”, 23. januara na konferenciji o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o parničnom postupku, u beogradskom “Medija centru”.
Koalicija za pristup pravdi (Koalicija) podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti nedavno usvojenog Zakona o parničnom postupku, čija primena počinje 1. februara 2012. godine, a kojim se, kako se u inicijativi navodi, ograničava pristup pravdi i preti represijom slobodnom mišljenju, delovanju i kritičkoj reči.
U vezi sa našim ratovima i ratnim zločinima najviše se izvinjavaju lideri novih država. Po pravilu, izvinjavaju se narodu, svom ili drugom, prilikom poseta ili važnih političkih događaja. Ta izvinjenja su kratkog daha, pa kratko i ostaju u sećanju. Možda i zbog toga, što još uvek nema nijednog političara koji je izvinjenjem zadobio poverenje žrtava „neprijateljske strane“ i pohvalu „svojih“ . Ipak, neke reči, iako ne izražavaju žaljenje ili izvinjenje, ostaju u pamćenju. Na mene su poseban utisak ostavile reči hrvatskog predsednika Josipovića, izrečene povodom 20 godina priznanja državnosti Republike Hrvatske, da je Hrvatska bolja i zahvaljujući boljim odnosima između Srba i Hrvata. To je suština izgradnje mira, pomirenja, pravde i neponavljanja zločina – tako ja vidim tranziciju od represije i nepravde prema poštovanju ljudskih prava i žrtava. U slučaju Srbije, bez priznanja Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, i boljih odnosa Srba prema njima – i onih na vlasti, i nas „običnih“ – nema bolje Srbije. Ovaj pozitivan pristup mogao bi da nam pomogne u definisanju „novog mišljenja“ o Kosovu.
U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu „Zira“ u Beogradu, održana je konferencija o pravu žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji. Skup je okupio predstavnike ministarstava, pravosudnih institucija, advokate, kao i aktiviste za ljudska prava i predstavnika civilnog društva.
Po rečima organizatora ovog skupa Sandre Orlović, zamenice direktorke Fonda za humanitarno pravo(FHP), konferencija ima za cilj da razmotri moguće modele za ostvarivanje prava na reparacije u Srbiji i da se o ovom pitanju pokrene dijalog sa nadležnim državnim institucijama.
U sredu, 21. decembra 2011. godine, u hotelu Zira u Beogradu sa početkom u 9 časova, Fond za humanitarno pravo organizuje konferenciju „Pravo žrtava kršenja ljudskih prava tokom 90-tih na materijalne reparacije u Srbiji“. Održavanje konferecije podržala je organizacija Civil Rights Defenders.
>PODGORICA, 12.12.2011. – Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović primio je danas delegaciju Koalicije za REKOM koju su činili izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu Zdravko Grebo, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević i novinar iz Podgorice Dragoljub Draško Vuković.
