Fond za humanitarno pravo u saradnji sa Udruženjem Pravnik i Fondom za humanitarno pravo Kosovo,
objavljuje konkurs za upis četvrte generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde, koja će se održati u Beogradu, od 16. do 23. oktobra 2015. godine
Marija Večerina je rodom iz Zatona u Obrovcu, a do Oluje je živela u selu Muškovce sa suprugom i troje dece. 05.avgusta 1995. godine, na automobil u kome se nalazila sa članovima svoje porodice i komšijama, pucali su pripadnici hrvatske vojske, koji su ih zarobili. Tom prilikom su joj ranjeni kćerka Branka i sin Stevo (1974). Stevo je odveden sutradan iz podruma u kome su bili zarobljeni, zajedno sa još četiri mlađa muškarca i od tada nije viđen.
Stevino telo je pronađeno 2003. godine na Kninskom groblju.
Marija Večerina je svedočila na III Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, održanom u Beogradu u februaru 2008. godine.
Među svedocima koji su ispitani tokom suđenja u predmetu Gotovina i drugi „Operacija Oluja“ bili su i Peter Galbraith, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Hrvatskoj u periodu 1993-1998, general
Alain Forand, nekadašnji komandant snaga UN u Sektoru Jug,
Žarko Puhovski, bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora,
Alun Roberts, nekadašnji oficir UN za medije u Sektoru Jug, i
Elisabeth Rehn, specijalna izvestiteljka UN Komisije za ljudska prava na teritoriji bivše Jugoslavije. Ovaj petnaestominutni video snimak sadrži delove njihovih svedočenja, u kojima iznose svoja saznanja o događajima i kršenjima ljudskih prava tokom i nakon operacije Oluja.
U četvrtak, 23. jula 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 4 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Na glavnom pretresu će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je optužnicu protiv aktivnih oficira i podoficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optužnicom im je stavljeno na teret da su, kao nekadašnji pripadnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), zajedno sa drugim pripadnicima Pozadinskog bataljona, 25. marta 1999. godine ubili najmanje 27 civila, stanovnika sela Trnje kod Suve Reke na Kosovu – starije muškarce, žene i decu, među kojima i dečaka starog četiri godine.
Prema optužnici, Pavle Gavrilović je izdao naređenje da u selu „ne sme biti preživelih“, a Rajko Kozlina je jednom starcu pucao u glavu kako bi drugim vojnicima pokazao kako da ubijaju civile. O ulozi i odgovornosti Gavrilovića i Kozline za počinjene zločine su još pre 13 godina svedočila, pod merama zaštite, dvojica bivših pripadnika 549. mtbr VJ, u predmetu protiv Slobodana Miloševića (K-41 i K-32) i 2007. godine u predmetu protiv Milana Milutinovića i drugih (K-82 i K-54).
U trenutku podizanja optužnice, Gavrilović i Kozlina su bili u aktivnoj službi u Vojsci Srbije i prema informacijama kojima raspolaže FHP, oni do danas nisu udaljeni sa dužnosti, uprkos optužnici i apelu FHP-a da se to učini. Prema članu 77 Zakona o Vojsci Srbije, vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je krivično delo za koje je optuženo “takve prirode da bi bilo štetno po interes službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti”.
Sudsko veće u ovom predmetu je 27. marta 2014. godine donelo odluku da oštećene u predmetu Trnje ne mogu zastupati njihovi izabrani punomoćnici – advokati sa Kosova, suprotno dosadašnjoj praksi Odeljenja za ratne zločine.
FHP je u maju 2008. godine podneo krivičnu prijavu protiv 11 pripadnika 549. mtbr VJ zbog sumnje da su počinili zločin u Trnju.
U martu 2013. godine, FHP je objavio dosije o delovanju 549. mtbr VJ, u kojem je opisano učešće pripadnika ove jedinice u zločinu u Trnju, između ostalog i Gavrilovića i Kozline.
Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.
Organizacije za ljudska prava i demokratiju iz Srbije priključiće se 11. jula građanskoj akciji #Sedamhiljada kojom će se u Beogradu obeležiti 20-godišnjica genocida u Srebrenici. Učešćem u ovoj akciji želimo da, zajedno sa pokretačima inicijative i drugim građankama i građanima odamo poštu i izrazimo solidarnost sa žrtvama i njihovom porodicama.
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predstavnicima Koalicije za REKOM, javnim zagovaračima inicijative za osnivanje međudržavne komisije – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.
Dana 3. jula 2015. godine u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je druga po redu brifing diskusija o uspostavljanju tranzicione pravde u procesu evropskih integracija Republike Srbije. Na sastanku su učestvovali predstavnici ambasada država članica Evropske unije (EU) i Švajcarske, predstavnici Delegacije EU, Misije OEBS-a u Srbiji, te organizacija Heinrich Böll Stiftung i Viktimološko društvo Srbije.
Pismo izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandre Orlović povodom teksta ‘Kuda vodi žigosanje autora’
Novinarka Jelena Popadić dva puta je u nepune dve nedelje u Politici iznela neistinu o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Prvo je u tekstu “Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku” (11.06.2015) FHP svrstala u budžetske korisnike, što FHP nikada nije bio, i iznela značajno uveličane novčane iznose koje je Ministarstvo finansija uplatilo FHP-u. Njen odgovor na demanti FHP-a (15.06) sadrži priznanje da autorka za potrebe pisanja teksta „Država za NVO izdvaja godišnje koliko i za nauku“ nije posvetila dužnu pažnju pitanju osnova uplate Ministarstva finansija FHP-u, te smo smatrali da je izlišno nastavljati polemiku.
Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovali su okrugli sto u Novom Pazaru na kom se raspravljalo udžbenicima istorije, njihovom sadžaju, odnosu prema realnosti i perspektivama koje oni nude mladima na planu obrazovanja i pomirenja.