Fond za humanitarno pravo je, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od Državnog veća tužilaca dobio Programe organizacije i unapređenja rada tužilaštva za ratne zločine za period od 2016-2022. godine koje su podnosili kandidati za Tužioca za ratne zločine Republike Srbije.
U petak, 25. decembra 2015. godine, u 11h u Parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu (Bulevar Nikole Tesle 42a – sudnica 2.19) održava se ročište po tužbi za naknadu štete, koju je u februaru 2013. godine protiv Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo (FHP) podneo Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Savet Evropske unije (EU) usvojio je 16. novembra 2015. godine Strateški okvir Evropske unije za podršku procesima tranzicione pravde (Strateški okvir), koji definiše načine angažovanja EU u situacijama koje zahtevaju suočavanje sa nasleđem teških kršenja ljudskih prava, međunarodnog krivičnog prava i međunarodnog humanitarnog prava. Savet EU ističe da je primena mehanizama tranzicione pravde prioritet za EU u njenom odnosu sa post-konfliktnim i post-autoritarnim društvima.
Sutra u 11h u Parničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu (Bulevar Nikole Tesle 42a – sudnica 2.19) održava se ročište po tužbi za naknadu štete, koju je u februaru 2013. godine protiv Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo (FHP) podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.
Evropska komisija (EK) je 10. novembra 2015. godine objavila Izveštaj o napretku Srbije za 2015. godinu. Izveštaj prati napredak Srbije u dostizanju političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji. Nalazi izveštaja koji se odnose na utvrđivanje odgovornosti za počinjene ratne zločine i rešavanje nasleđa oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji u velikoj meri prate preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja.
U utorak i sredu, 27. i 28. oktobra 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 2 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Nakon odlaganja prethodnih pet glavnih pretresa, na suđenju sledeće nedelje će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.
Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. oktobra 2015. godine Dosije „Operacija Reka“. Dosije pruža uvid u događaje od 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu, kada je sprovedena opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom „Operacija Reka“. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Najmlađa žrtva ovog zločina imala je 15 godina.
Dana 27. i 28. aprila 1999. godine u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu sprovedena je opsežna zajednička operacija Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pod nazivom operacija Reka. Tokom ove operacije, pripadnici srpskih snaga ubili su najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju. Tela 309 ubijenih pronađena su 2001. godine u tajnim masovnim grobnicama u predgrađu Beograda. Napad srpskih snaga na civilno stanovništvo u dolini Reka po broju žrtava najteži je zločin počinjen nad civilima tokom rata na Kosovu i jedan od najvećih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka.
U biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je 22. oktobra 2015. godine debata o ulozi obrazovanja u suočavanju sa teretom nasilne prošlosti. U debati su učestvovale Sanja Petrović Todosijević, istoričarka iz Instituta za noviju istoriju Srbije, Daša Duhaček, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, zamenica izvršne direktorke FHP-a Marijana Toma i polaznici četvrte generacije Regionalne škole tranzicione pravde. Na debati je bilo reči o odnosu obrazovnog sistema prema kršenjima ljudskih prava u prošlosti, kao i o ulozi mladih u procesima pomirenja i izvan institucionalnih platformi u pružanju podrške naporima da se o prošlosti uči na osnovu utvrđenih činjenica.
U okviru Regionalne škole tranzicione pravde (Škola) organizovana je jednodnevna poseta mestima sećanja u Hrvatskoj. Dvadeset pet polaznika i polaznica četvrte generacije Škole posetili su memorijalni spomenik i memorijalni muzej u Jasenovcu i Vukovaru i tom prilikom razgovarali o kulturi sećanja u vezi sa zločinima počinjenim u ovim mestima.