Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 22. aprila 2020. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva Himze Fazlića u Zvorniku u maju 1992. godine.
Na sledećem linku možete pročitati osmi po redu izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini Fonda za humanitarno pravo (FHP).
FHP je tokom 2019. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se vodila na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.
Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i sličnih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.
Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 12. februara 2020. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Centar za mlade KVART (Prijedor, BiH) i Fond za humanitarno pravo Kosovo pozivaju mlade iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova* da se prijave za učešće u programu razmene, koji će se održati u periodu između marta i septembra 2020. godine.
I nakon proteka više od dvadeset godina od završetka sukoba na području bivše Jugoslavije, suočavanje sa prošlošću se odvija u društvima zaokupljenim jednostranim narativima i podelom na „nas i njih“. Istraživanja pokazuju da više od 70% učenika osnovnih škola o ratnim sukobima ne uči u školama, te da se o tim temama najčešće upoznaju kroz priče u okviru porodice i medija. Na taj način se selektivni i nekritički narativi prenose na mlađe generacije, što u situaciji kada je komunikacija sa pripadnicima drugih nacionalnih zajednica ograničena ili je uopšte nema, onemogućuje uvid u perspektive i patnje drugih.
U ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.
Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.
Tokom 1991. i 1992. godine, tokom sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), međunarodnu javnost su zainteresovali navodi medija i nevladinih organizacija da se u BiH rasprostranjeno vrši seksualno nasilje. S tim u vezi, domaće i međunarodne organizacije su počele da istražuju navode iz medija, dok je Savet bezbednosti UN formirao Ekspertsku komisiju u cilju istrage navoda da se seksualno nasilje „strateški koristi“ kao oružje u ratu. Izveštaj koji je podnela Ekspertska komisija uticao je na osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1993. godine i stvaranje novog pravnog okvira u odnosu na procesuiranje seksualnog nasilja.
Fond za humanitarno pravo (FHP) će u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:00 časova, predstaviti Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Srbiji.
Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji.
Peti po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2019. godine, zaključno sa 1. decembrom 2019. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.
FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje.
Govornice:
Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.
U petak, 6. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji. Otvarajući konferenciju, Ivana Žanić je podsetila da je FHP jedina nevladina organizacija u Srbiji koja od 2002. godine kontinuirano prati i analizira sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je locirao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Žanić je istakla da je FHP za izradu ovog predloga praktične politike koristio informacije koje je prikupio kako od nadležnih institucija, tako i od žrtava, i to na osnovu intervjua koje je sproveo na terenu. Važan izvor informacija za pripremu ovog predloga praktične politike činile su i prethodne analize i izveštaji FHP-a. Rezultati istraživanja su pokazali da su žrtve, koje su odlučile da svedoče pred sudovima u Srbiji, bile izložene velikom emocionalnom naporu pre, tokom i nakon svedočenja, jer su tom prilikom ponovo proživele traumatična iskustva.
Uloga žrtava u postupcima za ratne zločine je nezamenljiva, jer su njihovi iskazi u ovim postupcima često ključni dokaz koji može da potkrepi navode optužnice. Da bi se osiguralo nesmetano i efikasno vođenje sudskog postupka, od ključne je važnosti da žrtve imaju podršku od strane institucija koje su nadležne za krivično gonjenje, te da budu informisane o sudskom postupku i o svojim pravima, kako bi njihov iskaz bio što kvalitetniji, a posledice po kasniji život što manje. Odnos nadležnih pravosudnih organa prema žrtvama umnogome utiče na njihovu odluku da učestvuju u krivičnom postupku, kao i na osećaj poverenja u pravosudni sistem. Obzirom da je za žrtve svedočenje veoma traumatično, od vitalnog je značaja da pravosudni sistem prepozna potrebe i brige žrtava, te da im pruži podršku i potrebne informacije, a u cilju umanjivanja retraumatizacije i istovremene pripreme za kvalitetno svedočenje.