Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predstavnicima Koalicije za REKOM, javnim zagovaračima inicijative za osnivanje međudržavne komisije – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.
Dana 3. jula 2015. godine u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je druga po redu brifing diskusija o uspostavljanju tranzicione pravde u procesu evropskih integracija Republike Srbije. Na sastanku su učestvovali predstavnici ambasada država članica Evropske unije (EU) i Švajcarske, predstavnici Delegacije EU, Misije OEBS-a u Srbiji, te organizacija Heinrich Böll Stiftung i Viktimološko društvo Srbije.
Pismo izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandre Orlović povodom teksta ‘Kuda vodi žigosanje autora’
Novinarka Jelena Popadić dva puta je u nepune dve nedelje u Politici iznela neistinu o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Prvo je u tekstu “Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku” (11.06.2015) FHP svrstala u budžetske korisnike, što FHP nikada nije bio, i iznela značajno uveličane novčane iznose koje je Ministarstvo finansija uplatilo FHP-u. Njen odgovor na demanti FHP-a (15.06) sadrži priznanje da autorka za potrebe pisanja teksta „Država za NVO izdvaja godišnje koliko i za nauku“ nije posvetila dužnu pažnju pitanju osnova uplate Ministarstva finansija FHP-u, te smo smatrali da je izlišno nastavljati polemiku.
Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovali su okrugli sto u Novom Pazaru na kom se raspravljalo udžbenicima istorije, njihovom sadžaju, odnosu prema realnosti i perspektivama koje oni nude mladima na planu obrazovanja i pomirenja.
U utorak, 16 juna 2015. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je u Nišu organizovao drugi konsultativni sastanak pod nazivom Udžbenici istorije u Srbiji: Obrazovanje za pomirenje? Sastanak su otvorili Marijana Toma, direktorka programa obrazovanja FHP-a i profesor Đokica Jovanović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tekst pod nazivom „Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku“, autorke Jelene Popadić, koji je objavljen u Politici 11. juna 2015. godine sadrži niz netačnih podataka o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Tekstom ste prekršili član 9 Zakona o javnom informisanju, i u skladu sa članom 83, 84 i 96 ovog zakona dužni ste da objavite ispravku neistinitih informacija iznetih u pomenutom tekstu.
U ponedeljak, 8. juna 2015. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je u Novom Sadu organizovao prvi u nizu konsultativnih sastanaka pod nazivom Udžbenici istorije u Srbiji: Obrazovanje za pomirenje? Sastanak je održan u Medija centru Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), a otvorili su ga Marijana Toma, direktorka programa obrazovanja FHP-a i Dinko Gruhonjić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na skupu su govorili i Nedim Sejdinović iz NDNV, Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra i Norbert Šinković, asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Dana 21. maja 2015. godine članovi Odbora za spoljne poslove Kongresa Sjedinjenih Američkih Država (SAD) predstavili su Predstavničkom domu rezoluciju o važnosti utvrđivanja odgovornosti za ubistvo američkih državljana Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija Bytyqija (25) 1999. godine u Srbiji. Podnosioci rezolucije su naglasili da je uspostavljanje pravde u slučaju Bytyqi ključno za unapređivanje odnosa između SAD i Srbije.
Fond za humanitarno pravo (FHP) sa žaljenjem obaveštava javnost da je 14. maja 2015. godine u Beogradu preminuo naš dugogodišnji saradnik i prijatelj advokat Dragoljub Todorović.
Od početka suđenja za ratne zločine u Srbiji Dragoljub je u ime FHP-a zastupao žrtve i članove porodica žrtava. Svojim upornim zalaganjem za zaštitu njihovih prava, pomogao je da se u sudnicama utvrdi istina o otmici u Štrpcima, svirepom streljanju porodice Bogujevci u Podujevu, zločinu na Ovčari, Zvorniku, Trnovu… Dragoljub je tokom 1999. i 2000. godine sa timom advokata FHP-a u politički motivisanim postupcima branio nezakoninto pritvorene kosovske Albance.
Oleksii Bida, aktivista nevladine organizacije Centar za audio-vizuelnu umetnost, otet je početkom maja 2014. godine u svom gradu Lugansku. Njega su pripadnici proruskih snaga protivpravno zatvorili, ispitivali i više sati vršili torturu nad njim. Pušten je sutradan i odmah potom napustio je Lugansk. Oleksii je prethodno organizovao i učestvovao u nizu događaja u znak podrške jedinstvenoj Ukrajini. Osim tog angažmana, nije se bavio politikom niti je učestvovao u sukobu. Ovo je samo jedan od brojnih slučajeva kršenja ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom proruskih snaga u Ukrajini.