PREDIZBORNA KAMPANJA U SRBIJI NAJVEĆA PRETNJA MIRU U REGIONU

Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.

Organizacije zahtevaju otkazivanje tribine planirane za utorak, 17. januar u Beškoj, i očekuju da se zvaničnici Republike Srbije i političke stranke trajno distanciraju od svih lica osuđenih za ratne zločine, jer u suprotnom iskazuju jasnu podršku zločinačkoj politici i apsolutno nepoštovanje žrtava ratnih zločina.

Tortura u logorima u Srbiji još uvek nekažnjena

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 22. decembra 2016. godine svoj šesti po redu dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ iznosi dokaze o tretmanu Bošnjaka koji su, nakon pada Žepe krajem jula 1995. godine, potražili utočište u Srbiji, kao i o odgovornosti pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za krivična dela koja su počinjena nad uhapšenim i zatočenim Bošnjacima tokom njihovog boravka u Srbiji. Dosije je utemeljen na izjavama preživelih logoraša, autentičnim dokumentima Vojske Republike Srpske, vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni u nekoliko predmeta pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i na izjavama pripadnika srpske vojske i policije i predstavnika međunarodne zajednice pred MKSJ, Međunarodnim sudom pravde i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Otvarajući konferenciju, direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić naglasila je da je tokom jula i avgusta 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo oko 800 muškaraca iz Žepe. Po ulasku u Srbiju njih su uhapsili graničari VJ i pripadnici Posebnih jedinica policije, a potom ih sproveli najpre u logor Šljivovica kod Čajetine, a potom i u logor Mitrovo Polje kod Aleksandrovca. Zatočenici su u logoru boravili u pretrpanim sobama bez kreveta, toaleta i kupatila; ishrana je bila nedovoljna i neadekvatna, a psihička i fizička tortura konstantne.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje Dosijea „Šljivovica i Mitrovo Polje“

U četvrtak 22. decembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Nakon pada zaštićene enklave Žepa, krajem jula 1995. godine, oko 800 Bošnjaka pokušalo je da pronađe utočište na teritoriji Srbije. Međutim, odmah po prelasku granice oni su zarobljeni, a zatim sprovedeni u dva logora – Šljivovicu kod Čajetine i Mitrovo Polje kod Aleksandrovca. Sve do aprila 1996. godine, kada su logori zatvoreni, zatočenici su bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ utemeljen je na izjavama preživelih logoraša, autentičnim dokumentima Vojske Republike Srpske, vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni u nekoliko predmeta pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i na izjavama pripadnika srpske vojske i policije i predstavnika međunarodne zajednice pred MKSJ, Međunarodnim sudom pravde i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

U dosijeu su predstavljeni dokazi koji ukazuju na odgovornost pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za krivična dela koja su počinjena nad uhapšenim i zatočenim Bošnjacima iz Žepe tokom njihovog boravka u Srbiji.

O nalazima iz dosijea govoriće

• Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP-a
• Ivana Žanić, pravna analitičarka FHP-a
• Senad Jusufbegović, bivši zatočenik logora Mitrovo Polje

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Ljudski gubici u ratovima u bivšoj Jugoslaviji: Žrtava se sećati po imenima, ne po brojevima

Nakon Zagreba i Sarajeva, u Beogradu su 15. decembra 2016. godine predstavljeni rezultati popisa ljudskih gubitaka tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, na Kosovu, delimično Bosni i Hercegovini (BiH), kao i mesta zatočenja tokom oružanog sukoba u BiH. Prema dosadašnjem istraživanju, tokom rata na Kosovu ubijeno je ili nestalo 13.535 osoba, tokom ratova u Hrvatskoj i BiH ubijeno je ili nestalo 2.057  državljana Srbije i Crne Gore, dok je oko 160.000 državljana BiH bilo zatočeno u logorima koji su se nalazili širom ove zemlje.

Prezentacija istraživanja o ljudskim gubicima i zatočeničkim objektima tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Koalicija za REKOM će 15. decembra 2016. godine predstaviti rezultate svog istraživanja o ljudskim gubicima i zatočeničkim objektima u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Prezentacija će biti održana u Medija centru Beograd, sa početkom u 11 časova, uz učešće Nataše Kandić, koordinatorke projekta REKOM, Slavena Raškovića iz Centra za suočavanje sa prošlošću – Documenta (Hrvatska), Dženane Karup Druško iz udruženja „Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje“ (Bosna i Hercegovina) i Bekima Blakaja iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

Domaći dokumentarac “Dubina dva” najbolji na Festivalu dei Popoli u Firenci

Domaći dokumentarni film „Dubina dva“ reditelja Ognjena Glavonića osvojio je nagradu za najbolji film na 57. Festivalu dokumentarnog filma Festival dei Popoli u Firenci.

Festival dei Popoli najstariji je i najveći festival dokumentarnog filma u Italiji. Održan je od 25. novembra do 2. decembra u Firenci, a „Dubina dva“ osvojila je nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac u zvaničnoj međunarodnoj konkurenciji, što je najveće priznanje ove manifestacije.

Uništavanje kulturnog nasleđa u službi uništavanja zajedništva između naroda

U utorak 29. novembra 2016. godine u Beogradu je predstavljen multimedijalni narativ „Zatiranje istorije i sećanja“. Autor narativa je SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule (SENSE), a njegovo predstavljanje u Beogradu organizovao je Fond za humanitarno pravo (FHP). Događaju je prisustvovalo oko 50 predstavnika nevladinih organizacija, stručnjaka za očuvanje kulturnog nasleđa, istraživača, naučnika, novinara i stručnjaka iz raznih oblasti.

Otvarajući prezentaciju, Nemanja Stjepanović iz FHP-a je ukazao da narativ „Zatiranje istorije i sjećanja”, kroz svedočenja očevidaca i dokaze koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), prikazuje uništavanje verskog i kulturnog nasleđa tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji koje je pred ovim sudom procesuirano ili dokumentovano. Prema Stjepanoviću, MKSJ predstavlja pravu riznicu dokaza i dokumenata koji govore o kontekstu sukoba, bez obzira na ishod pojedinih sudskih postupaka. Međutim, iako je dostupna javnosti, arhivu MKSJ-a danas uglavnom koriste specijalizovane organizacije koje se bave temama suočavanja sa prošlošću, poput FHP-a i SENSE.

Predstavljanje interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“

Fond za humanitarno pravo i SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu Vas pozivaju na

predstavljanje Interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“ u utorak 29. novembra 2016. godine u 18 časova u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a)

i razgovor sa

Mirkom Klarinom i Minom Vidaković, autorima narativa (SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu)

doc. Miom David, arhitektom i docentkinjom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

dr Branislavom Dimitrijevićem, profesorom istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu

Natašom Govedaricom, dramaturškinjom

i Nemanjom Stjepanovićem, istraživačem Fonda za humanitarno pravo

Mladi aktivisti iz Srbije i sa Kosova u poseti FHP-u

U utorak 15. novembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) posetila je grupa mladih aktivista iz Srbije i sa Kosova. U okviru programa Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji “LinKS – Linking Kosovo and Serbia”, oni kroz posete relevantnim institucijama i organizacijama u Srbiji i na Kosovu sagledavaju političke i društvene aspekte odnosa između dve države i formulišu preporuke za unapređenje njihovih međusobnih odnosa.

Direktorka FHP-a za razvoj programa i informisanje Jelena Krstić razgovarala je sa posetiocima o dugogodišnjim naporima FHP-a da osvetli važnost uspostavljanja pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. U tom smislu ona je ukazala na nepostojanje zvaničnog strateškog opredeljenja za suočavanje sa prošlošću, nedovoljno efikasno procesuiranje odgovornih za ratne zločine, zanemarivanje prava žrtava na reparacije i apatičan odnos celokupnog društva prema počinjenim zločinima. Mlade aktiviste je posebno intrigirala rasprostranjena nekažnjivost za ratne zločine, a diskutovali su i o načinima na koje žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji mogu da dobiju nadoknadu štete i javno priznanje, kao i o odnosu medija prema zločinima, angažmanu institucija i inicijativama civilnog društva za utvrđivanje istine o zločinima i žrtvama.

[Show as slideshow]